Moja je duša kao divlji brdski proplanci Najvećega zla na nebu pakla. Nema snage sunca, niti plodnih kiša! Samo gorki vetar, žestok i suv, Šiba preko njih. Teško da se očuva pamćenje Onoga ko tamo putuje; njegov bol zaboravlja Zlatni sjaj svih onih drugih zemalja Gde je on bio srećan. Tako mećava širi Tvoju jalovu smrt kroz moju dušu, i hladi Svaku nadu za životom čak i iz retkih tužnih klica Ona duva iz sunčanijih dolina i srećnijih planina, Iako su u najboljem slučaju samo beskorisni korovi. Ja stojim - istražujem bezgranični horizont Beznadežne nade - pa ipak moram putovati dalje..

Alistair Crowley- "Oblaci bez vode"