Neki glas mi govori
ne razumijem ga
naćulim uši
usredotočim se
ništa
u snu, nadam se
bit će mi jasnije
no san prebrzo prođe
ne dajući mi vremena
da zapamtim odsanjano
nekako slutim
što mi govori
na vrh mi je jezika
misao se baš sad
počinje oblikovati
prođe trenutak
nestane u sekundi
i dalje se nadam
reći će mi
glasno i jasno
otkrit će mi
pokazati put
kojim smjerom da idem
sigurno kročim svojim životom
odbija,neće
samo mi kroz slutnju
šapuće
-nađi ga sama
putuj na svoj način
nije važno koji je
samo da je tvoj
bglavac
irida
edin.kecanovic
