Prekrasan dan,dan za osvajanje,nemiran um kao i uvijek.Galebi riču,lipo li je lipo li je ,ulovjena riba moli za milost al i ja moram jest i galabi moji proždrljivo jedu datu im utrobu.

Miris lavande se miješa sa mirisom smeća,uokolo ljepota ,buđenje sunca,mrtva mačka je doživila sudbinu ljetneog dosatnog komarca,ko im je kriv na pogrešnom mijestu u pogrešno vrijeme.

Ah rekao je Bah dok je jeo grah,zna se što se događa kad se jede grah,ljepota Mozartove muzike u najmanju ruku bi rekla da se to njemu nije događalo neko bi rekao ne u tolikoj mijeri ako nije jeo grah...Mozert,Mozert.

Moj galebe,kako si lijep kako si ponosit elegantan hod,tebi su spjevane najlijepše pijesme al galebe moramo i mi živit moramo negdje bacat potrošene stvari stare televizije,frižidere,najlon vrećice,špahere,staro pokvareno meso,utrobu janjaca,motorno ulje,gume,galebe zar neznaš da se približava zlatno doba,zlatno doba bez luksuza neide.

Miris lavnde,smeće,i ponosni galeb na kamionskoj gumi jede janjeću utrobicu.

A lipo li je,lipo li je...