MOJ BOG

 

      Moj Bog

      je malo drugačiji

      u meni beskrajno rastopljen,

       voli me uporno

       i malenu

       i blatnu

       i zgužvanu,

       i ranjenu...

       Baš takvu me voli

       i privija me uz srce...

       Moj Bog nije Bog

       Velikih...

       Skriva se

       U očima onih

       koji se ne usude prijeći

       prag crkvenih vrata.

       Moj Bog

       korača kroz pustinju

       ljudske oholosti

       i kaže mi

       da i ja koračajući

       opraštam

       Moj Bog sa mnom

       sjedi za stolom

       u zadimljenom kafiću

       i oduzima mi čašu vina

       kojom želim ublažiti bol

       Moj Bog me grli

       kad nikoga nemam

       da me zagrli...

       Ljubi me,

       kad mislim da ni u jednom

       kutu zemaljskom

       ljubavi nema

       pazi me

       da ne potonem u moru

       vlastitih suza...

       Moj Bog

       me ne ostavlja

       kada me svi ostavljaju

       moj Bog me nikad

       ne zaboravlja

       i iz najdublje močvare

       izvlači.

       Moj Bog

       je umro za mene

       sramotno i bolno

       odlučivši da bude čovjek

       da bi ja mogla

       zaboraviti na sramotu

       i bol.

       Moj Bog

      ne živi u dalekoj zemlji

       i u nekom

       nedostižnom nebu

       moj Bog

       živi u srcu

       i milosrdniji je od

       svih ljudskih

       nemilosrdnih Bogova.

       Moj Bog

       je najnježniji

       i najvjerniji,

       živ je i stvaran

       kao tlo kojim koračam

       i nebo koje gledam

       moj Bog

       je i tvoj Bog.