ko podigne kamen, snažan je
ko još veći, veću snagu ima
ko se suzdrži, kad ga kamenom
da samo kaže: ti me kamenom
i da skloni se u stranu
jer pomisao: ko će s budalama,
na kraj, da bude gori od njih
ko veruje ured kiše, suše, tmine,
u svako doba dana i noći
kad se klone i pada unaokolo
kao klasje vitko, pokošeno
ko misao izvije u dubinu
daleko, do nevidljivog na Zemlji,
i u visinu, do dubina zvezda
eh, da mi je da imam, što cilj mi,
što već vidim u sebi, da imam