Misli su rijeka
bez kraja i konca.
Od izvora počnu
pa se niz slap,
u bistru vodu skotrljaju.
Teku i teku,
ponekad zastanu,
na obali nekoj u plitkom,
pa se odmaraju.
Kad kiša zapljušti,
one se trgnu
i krenu dalje ,nabujale.
Rijeka ih nosi,
od ušća do ušća,
da bi ih zatim
u moru , bez reda,
same i tužne , ostavila.
Ribar na lađi,
što ribu peca,
ugleda misli
pa ih izvadi.
One je male
utko u mrežu,
a velike, teške,
pustio natrag,
u vodu, da potonu.