Ostavi mi svoje pero
da zapišem isprazne snove
da riješim se noćne more
jer san mi na oči ne dolazi.
Umorne oči sklapam
misli mi lete k tebi,
sumorna se slutnja uvlači:
Hoćeš li noćas doći do mene?
U mekim odajama snova
prilaziš mi nečujno, tiho.
Neugasivu čežnju srca ljubiš,
tjeraš za me tminu daleko.
Snena i sjetna se budim,
ne želim otvoriti oči.
Ah, koliko volim
sedefasti sjaj ovakvih noći!
I pero je ovdje,
na jastuku mome,
mirno čeka da zapišem
biserne snove svoje.