Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
608
OD 14.01.2018.PUTA
Malo od poezije Miroslava Antica
„AKO SAM I JA TAKO STVOREN,
NE DA U NOGAMA IMAM KOREN,
VEĆ DA U KRILIMA IMAM KOREN,
PA NISAM PAO,
PA NISAM DAO
DA TUGE
,OBA OKA LJUŠTE DUGE,
VEĆ SAM OD SAMOG SEBE KRAO POMALO SEBE ZA SVE DRUGE
......AKO SAM STEKAO RUKE OVE I SNOVE SVOJE RASTOM STIGAO,
ZNAČI: NE LAŽEM BIO SAM ČOVEK,
NEBO SAM VEĆ JEDNOM NA LEĐA DIGAO.
UMEM JA OSMEHOM SUMNJE DA SPRŽIM.
UMEM JA MUNJE ZA REP DA DRŽIM.
I DA OD SVETLOSTI BUDEM BRŽI.
I STO ŽIVOTA JOŠ DA IZDRŽIM“
(M. ANTIĆ)