«Napiši mi pesmu, mazila se
Nisam znao da li ću umeti
Reči jesu moje igračke
Cakle mi se glavi
Kao oni stakleni caklići kaleidoskopa
I svaki put mi je druga slika
pred očima kad zažmurim
Ali postoje u nama neke
neprevodive dubine
Postoje u nama neke stvari
Neprevodive u reči
Ne znam...
Napiši mi pesmu, molila je
I nisam znao da li ću umeti
Voleo sam je tako lako
A tako sam teško to znao da pokažem
A onda, odjednom, raspored mladeža
Po njenim leđima kao tajna mapa
Pokazao mi je
U koje zvezde treba da se zagledam
Evo ti pesme, ludo jedna...
O, da mi je da se još jednom zaljubim
Opet bi gledao niz kej kao niz prugu
I opet bi znao da se u oblak zadubim
I čekao bi samo nju, nijednu drugu...»
Đorđe Balašević
«Provincijalka»
bglavac
irida
edin.kecanovic
