U 6h i 50min pojavio se jutarnji vlak za grad.
Treće jutro zaredom,
evo i nje.
Ulazimo u isti vagon.
Primjetila je postojanje moje?
Ja nju ne da sam ugledao,
progutao sam je!
Stas,
pogled,
oči…
Probijam se pogledom detektorom kroz gomilu jutrom zgužvanih ljudi.
Najbliže smo do sada.
Skoro dodir!
Na tramvajskoj stanici,
dvoboj.
Dio sam mnoštva,
a nasuprot,
ona sama.
Kamerom očiju,
promatram priliku za užitak.
I ona je potajno uživala u nutrini svojoj?
Koliko čudesnih osjetila posjeduješ…