Ponekad želim spaliti ovu ljušturu života,
Koja me tako snažno zakukuljila da me nikad ne vidiš onakvom kakva uistinu jesam
A jesam, samo ja za tebe.
Ljušturo, zašto si mi okovala lice i misli?
Zašto si me sakrila od njega?
Kad bi je mogla barem noktima iskopati sa sebe,
Ili otopiti svim onim suzama za tebe.
Ali ne mogu,
Jer njena je kora tako debela,
A tebi je potpuno sve jedno
Da primijetiš da u meni nema ničeg
Osim života za tebe.