Naša ljubav krene, stane , pa ponovo krene,

mislim da te volim, ali...voliš li ti mene?

Čas smo skupa,  a čas svako za se,

ja ne želim tako više, a ...dal' tebi da se?

 

Nit' smo rastavljeni, a niti smo skupa,

u ljubavi našoj, nastala je rupa.

Da budemo sasvim sretni, prilike smo imali,

a kad' sve to sagledam, puno smo propustili.

 

Zajedno smo izgleda, onako, radi reda,

ne da ti se da te samu, tvoje društvo gleda.

A i meni od samoće, društvo bolje prija,

neodlučni, zagonetni, baš smo i ti i ja.

 

Kako nam je tako nam je, ja se pitam samo,

da li da se jednom vežemo ili da vrludamo?

Dali ćemo jedno drugom, srce, da predamo,

ili ćemo, ko i dosad' - da se kavedamo?

 

Naša ljubav tinja, kao žar ispod pepela,

ali još ne gori jer je malo zapela.

Čekaćemo taj trenutak, vjetar da se stvori,

nek' pepeo vjetar nosi – ljubav neka gori.