Krik
U duši još jednom tugu gušim
Dlanom pritišćem usne i suzbijam krik
Suze na jutarnjem povjetarcu sušim
U dubini sebe još se nadam da je sve samo trik.
U zatomljenom srcu orkani viju
Sve se lomi, ruši i u prah pretvara
Zle slutnje same od sebe se siju
Ponor pakla ponovo se otvara.
Bez glasa gutam
Polomljene životne grane
U tami izgubljeno tražim i lutam
Nad krhotinama života lebde crne vrane...
Auroraisa