Kotrljam i kotrljam

 od besplodne sfere

 plodnu sferu stvaram

 po đubretu kopam

 i novo đubre za sebe stvaram

 savršene simetrije

i savršene geometrije

ne obazirem se na slabost

ni na nedostatak snage

ja guram, guram i guram

postajem svet u svome hodu

iako, kad mi se ljudi približe

brzo od mene odu...

Balegar, smrdljivo crno biće

a opet,

predivan dio svake nebeske priče...

Sizif, mrav, svi svoju sferu smatraju za muku

a u konačnici

sve završava u divnom slavoluku

đubre postaje hrana cvijetu

kamen temeljac nekom bez doma

izgubljenom u svijetu,

a mravlji komadić lista

budući ležaj kraljici

vredniji od zlata

i ametista...

Kotrljam i šutim

nitko osim noge ljudske

moju sferu zgaziti neće

a i to ću izbjeći

ako shvate moju pjesmu

i bit moje sreće...