Provodim noći u snu bez sna.

Provodim dan u danu bez dana.

Instinkt samoodržanja.

Ništa više.

Kroz izričaj duše pažljivo ti se približavam, korak po korak.

Kasno ćeš saznati tajne mog sna.

U toj kombinaciji metafora i simbola darujem ti jedan svitak u kojem su napisani neki znaci, putokazi, smjerovi.

Znam da i dalje imaš svoj svijet sebe u sebi… tako ćeš dočekati novi izlaz Sunca nekog maglovitog zimskog jutra…

Tvoju riječ još nisam čula.

Samo pogledom daješ izraz, samo svojim dolascima i odlascima daješ smisao…

U mnogim očima ne vidim tvoje, u mnogim kretnjama ne prepoznajem te.

Ne mogu se okrenuti nekoj novoj skitnici, možda još uvijek čekam plodove prelijevanja naših pogleda, možda korak po korak polako dođem i do pravog tebe u tebi… možda.