Nisam vična velikim čestitanjima i još većim riječima...Ali neka te stihovi našeg velikana A.B.Šimića podsjete na veličanstvenost tvoga, moga i svih naših postojanja, koji s razlogom traže svoje ostvarenje i potpunost..Sretno, Jadranka..neka  se ostvari sve što je tvoja duša zacrtala..Mi zasigurno nećemo proći maleni ispod zvijezda..Jer kad shvatimo da smo i sami zvijezde, nebo će nas zagrliti svom širinom..

Ja pjevam sebe kad iz crne bezdane i mucne noci
iznesem blijedo meko lice u kristalno jutro                   
i pogledima plivam preko polja livada i voda                           

 Ja pjevam sebe koji umrem na dan bezbroj puta                                        
i bezbroj puta uskrsnem                                                  

 O Boze daj da me umorna od mijena                                                             
preobrazi u tvoju svijetlu nepromjenjivu i vjecnu zvijezdu                                                                         
sto s dalekog ce neba nocu sjati                                                                                      
u crne muke nocnih ocajnika