Kad sam bio mali,

 nisam znao da mi nešto fali

 Kažu, da su drugi vesla sisali

  i ništa nisu pitali,

 dok nisu  vrlo brzo shvatili

koliko su bez sise patili...

I bez one prave, dječje slobode

sa kojom se rode

ili ne rode...

 Dok su se drugi u kupusu stvarali

mene neka čudna roda

orlovskog kljuna

 u dimnjak ubacila

 i tako č

 ađavog

 tati ostavila...

On me dugo gledao

a onda me mami u ruke stavio..

"Ako je ovo čudo dijete naše

neka bude,

 definitivno,

nije s ovog planeta

ali to nama

ne smije da smeta"

I puštali me

da budem pravo dijete,

danju i noću,

da natežem i posmatram sebe

kako god  i pred kime god hoću...

  

Nisam morao izgledati

kao dosadna mama...

A niti imati ego i snagu,čim se rodim

kao veliki tata...

 Jednostavno, kad sam bio mali,

pustili su me, da budem dijete,

bez velikih očekivanja, bez velikih ubjeđivanja...

Pustili su me da budem bezobrazan i ljut

da pričam pizdarije i majmunarije,

da budem i vražićak i anđelak...

Jer, nisu se unaprijed za mene bojali

niti gotovu sliku o meni stvarali...

Posudio sam ih,

kao i oni mene

 da bi se  svi zajedno obogatili

i ljubavlju sebe izgradili...

Ma...

Ne zavidim onima čiji roditelji ne puštaju djecu

da budu djeca, i nameću im svoje granice

i svoje ideale..

Ja sam samo sretan

što je moja duga uvijek meni nadohvat ruke

što svi koje volim vjeruju da postoji

 i da se do nje može doći sasvim lako

bez imalo muke...