U mojem je srcu zavladala jesen
tiše pjevaju ptice,u ogoljelim krošnjama
caruje praznina,i srce tuguje
jer ništa više nije neobično
u tim danima jeseni
suho lišće je zasulo puteve
a kiša tek što nije počela
Neka padaju duge,hladne kiše
sunca tu više nije potrebno
neka bježe ptice pred olujom
u sigurna skloništa
kada ja,ne mogu pobijeći
Kiša se slijeva niz moje obraze
njezine kapi,poput oštrih igala
bodu moje drsko lice
i ja sam okupana kišom,kao suzama