Danas smo ovakavi, stav mi je lični,
onima od juče nismo ni slični.
I sve se mjenja sem kamena,
"ja" od juče je već uspomena.
Kada bi htjeli i kada bi smjeli,
i kada bi se u istom raspoloženju sreli,
moje ja od danas, i moje ja od juče,
mogli bi zajedno nešto i da nauče.
Ali moje današnje ja ne želi svoja dva
i želi samo da bude jedno,
pa žali za jučerašnjim ja
kao za lanjskim snijegom - očigledno.