Ne stoj nad mojim grobom i ne budi tužan,
Ja nisam tamo; ja ne spavam...
Ja sam tisuću zahuktalih vjetrova
Ja sam dijamantno svjetlucanje snijegova
Ja sam suton ponad zrelog žita
Ja nježna sam jesenja kiša
kad jutrom se budiš u tišini
Ja sam hitra živost u visini
tihih ptica što u krugovima lete
Ja meka sam svijetlost zvijezde svake...
Ne stoj nad mojim grobom i ne plači
Ja nisam tamo, od smrti sam jači.
-narodna-