SHOT:
Kolko nisko idemo može li uopće niže, možda nam se digo zanos al' standard nam se ne diže, dani ponosa i slave i minusa na tekućim, mi ne živimo mi preživljavamo, šta ostavljamo našem budućem naraštaju, dugove, račune, rate kredita nas guše, a nemamo ni kune, kombiniramo kako odgodit plaćanje bar za desetak dana, jebo život kad na karticu se kupuje hrana, di smo sad? stara štednja se otopila, o'šla na ono bitno, pojela sve i popila, bez svega smo ostali prenaglo nas je pogodilo, ko uopče zna što se to prek' noći dogodilo
KOGA DA PITAM BRATE, KO' ĆE MI DAT ODOVORE RECI BILO ŠTA OSIM DA JE MOGLO BITI GORE

Sve te tisuće, hiljadarke, konjanici i rudari stavljani davno na stranu za neki san da se ostvari, nestali u brojkama, brojke ko snijeg okopnile, dok mi smo preživljavali životne stvari poskupile i di smo sad? napokon mirni, napokon slobodni, napokon u svojoj državi al' sad smo siromašni, dali smo svoje snove za ovu zemlju i nije nam žao, al usput se našo domoljub veći od nas pa pokrao, za višak radili, al nisu nas cijenili, mjesecima čekali da plate trud što smo uložili, i di smo sad? opet sve iz početka, za kolko nisko idemo od ponedjeljka do petka, kolko danas vrijedi naš rad imali smo sad nemamo, di smo sad?

Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je, izbrisan
Koga da pitam brate, ko će mi dat odgovore reci bilo šta osim
Da je moglo biti gore

SHOT:
I di smo sad? još čekamo bolje sutra, možda naivno se nadamo istim stvarima dok iznutra cijeli sistem zakazuje, nema pravde da nas štiti, nema poštene vlasti sve sami konvertiti, obečanja su jeftina, a život je tako skup, pa su uzor kriminalci, šta ćeš nije narod glup, 'oće standard. 'oće lovu, 'oće živit, 'oće sve a to čekaju i čekaju i čekaju i popizde, jer nema smisla režije su visoke, minus je preduboko sve to traje predugo, narod puko, jedni kukaju što jučer bilo bolje je nek danas, drugi divljaju, galame, dok ih puca nacionalni zanos, him pitam te, pitam te di smo sad? dalje radimo na crno ispod sjene al do kad, ko će vratit dostojanstvo, ko će platit punu cijenu, dat nam tolko kolko vrijedimo da stvari jednom krenu, više ne gubimo strpljenje samo brojimo probleme, sve što imali smo nemamo i teško nam je breme, pa na kraju svatko zapita se kolko nisko spao sam, kako onda ostat ponosan


Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je, izbrisan
Koga da pitam brate, ko će mi dat odgovore reci bilo šta osim
Da je moglo biti gore
Da je moglo biti gore

REMI:
Reci mi da smo mogli promijeniti svijet, (reci mi molim te) da će djeca što dolaze imat nasljeđe za bolje (i reci mi da nismo sve dobro uništili) reci mi molim te, (i da ću moći mirno spavati od savjesti) o reci mi, da možemo izgraditi, da nije prekasno i ako zakažem daj mi snage stvorit nešto prekrasno
(i već sutra volio bi otvorit oči pa da budem zahvalan, al ne mogu pa stisnem zube i hodam iz dana u dan)

Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je, izbrisan
Koga da pitam brate, ko će mi dat odgovore reci bilo šta osim
Da je moglo biti gore
Da je moglo biti gore