Ja nisam obična voda
koju ti možeš
piti.
U mome vrelu
još luna drema
umiva
sanjivo lice.
Mojim žuborom trepere
zvezde,
nemirne lutalice.
Čuješ li?!
Ja nisam obična voda
koju ti možeš piti,
Ne dotiči me usnama
noćas
bujicu ćemo
napraviti.
BJ.
Da li sam još uvek ona mera
po kojoj znaš ko te boli?
Po kojoj znaš koliko su pred tobom
svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znaš
ko te otima
a ko plaća?
Da li sam još uvek
mađu svim tvojim životima
onaj komad najčistijeg oblaka
u grudima
i najkrvavijeg saća.
M.Antić
bglavac
edin.kecanovic
