Na savršenom Putu nema ničega teškog Osim što ne dopušta da bude odabiranja.

Jedino kad je oslobođen mržnje i ljubavi Otkriva se u potpunoj jasnoći. Ali uz najmanje odstupanje od toga Bezdan deli Nebo i Zemlju.

Želiš li ga doživeti vlastitim očima, Nemaj nikakvih misli ni za nj ni protiv njega.

Suprotstavljanje žudnje i gađenja – To je bolest duha; Nerazumevanje dubokog značenja Beskorisno smućuje smirenost duha.

Savršenu poput praznog prostranstva Putu ničega ne nedostaje, ničega nema u suvišku: Zaista odabiranje između prihvatanja i odbacivanja Uzrokuje gubitak takvosti stvari.

Ne prijanjaj uz vanjske zaplete, ne obitavaj u unutarnjem praznom; U jedinstvu stvari čuvaj smiren duh I neispravni pogledi sami od sebe nestaju.

Nastojanje za smirenjem zaustavljanjem kretanja Vodi smirenju koje je opet kretanje. Dok oklevaš između smirenja i kretanja, Kako ćeš postići Jedinstvo?

Kad jedinstvo Puta nije spoznato u potpunosti Oboje će biti promašaj: Negiranje stvarnosti jest prijanjanje uz nju; Prijanjanje uz Prazno jest njegovo negiranje.

Što je više reči i mišljenja, To smo dalje od istine; Odbacivši svaki govor i svaku misao Nema mesta kamo ne bismo mogli slobodno kročiti.

Vraćanjem izvorištu dobivamo bit, Sledeći pojavnost, gubimo duh; U trenutku kad smo prosvetljeni Nadilazimo Prazno ovoga sveta.

Promene u prolaznom svetu Čine se stvarnim poradi Neznanja: Ne uznastoj tražiti Istinu, Prestani prijanjati uz stavove. Brižno izbegavaj i najmanje razlučivanje; Čim odabereš između pravog i krivog, Duh je izgubljen u složenosti.

Dvoje proizilazi od jednog; No ne prijanjaj ni uz to Jedno: Kad duh nije zbunjen i smeten, Ničemu na svetu nema prigovora. Kada ništa ne smeta, tada sve nestaje; Nema uznemiravanja, duh se ne očituje: Kad stvari nestanu, duh je smiren; Kad je duh smiren, stvari nestanu.

Stvari su po duhu stvarima, Duh je po stvarima duhom: Znaj da relativnost ovoga dvoga Izvorno počiva na jednome Praznom. U tome je praznom oboje jedno I u oboma su sadržane milijarde pojava: Ako ne odabireš između prefinjenog i grubog, Kako da budeš za jedno a protiv drugoga?

Veliki je Put smiren i prostran, Ništa mu nije lako, ništa mu nije teško; Sitničava su shvatanja neodlučna – Što veća žurba, to veće zakašnjenje.

Uz prijanjanje gubi se ravnoteža I neizostavno kroči neispravnim putevima; Napusti ga i stvari slede tok vlastite prirode Dok Bit niti odlazi niti obitava.

Uz poslušnost prirodi stvari u skladu smo s Putem – Lagani, smireni i slobodni od uznemiravanja; Kad su misli sputane, dolazi do otklona od Istine, I one postaju teže, mračnije i nezdravije.

Kada su misli nesređene, duh je zbunjen; Kakva korist od pristrasnosti i jednostranosti? Želiš li putovati Jedinim Kolima, Nemaj predrasuda protiv šest čula, Tada si stvarno prosvetljen.

Mudraci ne čine ničega, Dok se lude sputavaju. U istini nema razlikovanja – Do njih dolazi ludim prijanjanjem uz ovo ili ono. Traženje Duha s pomoću duha – Nije li to najveća od svih zabluda?

Zablude rađaju mirovanje i kretanje; Prosvetljenje razbija prihvatanje i odbijanje. Svi su ti parovi suprotnosti Rođeni od neznanja.

Snovi su i zablude poput cveća u vazduhu; Čemu se brinuti o njima? Dobitak i gubitak, ispravno i neispravno – Sve to valja odbaciti jednom zauvek!

Kad oči nisu sklopljene spavanjem, Svi snovi sami od sebe nestaju: Kad Duh ne zapada u razlikovanje, Milijarda stvari opstoji u svojoj takvosti. Kad smo spoznali duboku tajnu takvosti, Najednom nestaju vanjske sputanosti; Kad milijardu stvari doživimo u njihovoj Jedinosti, Vraćamo se izvorištu gde smo oduvek bili.

Kada su svi odnosi prestali, Postignuto je stanje iznad svake usporedbe; Kretanje nestaje i eto ne-kretanja, Mirovanje se pokreće i eto ne-mirovanja.

Kad oboje prestaje opstojati, Kako da se održi Jedno? U samoj krajnosti, konačno, Stvari ne podležu pravilima i merama: U Duhu usklađenu s Putem opstoji Jedinstvo, U kojem su sve žudnje odumrle; Sumnje i kolebanja u potpunosti su uklonjene – I potvrđena je istinska vera – Ništa nije zaostalo, Ništa nije zadržano, Sve je prazno, prozračno, samo sebe osvetljava; Nema naprezanja, nema rasipanja snage: Misao donle ne može dopreti, Mašta to ne može zamisliti.

Na višoj razini Takvosti Ne postoji ni 'ja' ni 'ne-ja'; Tražimo li neposrednu naznaku, Možemo reći jedino 'Ne-dvojstvo' U 'Ne-dvojstvu' sve je Jedno, I u njemu je sadržano sve; Mudraci svih vremena i prostora Ulaze u ovu Apsolutnu Istinu.

Ta se istina ne može ubrzati niti proširiti; Trenutak je za nju milijarda godina; Ne postoji ovde, ne postoji onde – Očituje se svagde u vremenu i prostoru.

Beskonačno malo je poput beskonačno velikog, Jer ne postoje granice; Beskonačno veliko je poput beskonačno malog, Jer granice nemaju značenja.

Ono što jest, nije; Ono što nije, jest. Ako to nije shvaćeno, Vlastiti je položaj neodrživ. Jedno u svemu, Sve u jednome – Čim je to shvaćeno, Nema više brige o savršenom znanju!

Duh što veruje nije podeljen, I što nije podeljeno nije Duh što veruje. Tu reči zakazuju; Za to nema prošlosti, sadašnjosti ni budućnosti.

 

Post je objavljen 18.07.2008. u 00:56 sati. http://www.blog.hr/print/id/1625144490/hsin-hsin-ming-seng-tsan.html