Prije mjesec dana sam dobila pjesme jedne djevojčice od 14 godina, male Jelene Petković iz Srbije i skupili su se svi sa Fejsa, da Jelena izda svoju 1. samostalnu zbirku poezije.

Rečeno - učinjeno!

Knjiga je napravljena, knjiga je tiskana i knjiga je danas stigla mladoj pjesnikinji Jeleni Petković u njene ruke. Knjiga je pisana ekavicom pa želim predstaviti ovu jako hrabru mladu djevojčicu koja je prošla teške dane svoje mladosti.

O AUTORICI

Jelena Petković je učenica 8. razreda osnovne škole u Goračićima. Pesme piše od 2. razreda osnovne škole sa kojima je osvajala mnogobrojne nagrade, pohvale i certifikate u Srbiji i inostranstvu.

Ambasadorica je Ujedinjenih naroda u Meksiku.

„Daleko je moj svet“ je njena prva zbirka poezije.

OBAVEZNO JE PROČITAJTE

Život ima dve medalje
imam rak i kako dalje?

Borba, to je život
kao vazduh koji se diše
dugo očekivano
sunce posle kiše.

Boriš se kao crv
koji po zemlji hoda
šaraš kao slikar
nebeskog svoda.

Pitaju me, kako?

Ja im kažem: lako,
život ima dve medalje
imam rak, ali moram dalje,
biram sreću, neću tugu
pružiću ti ruku kao neprijatelj
koji se kaje
kao drug drugu.

Obojiću paletu života
neka u svakoj duši
bude dobrota,
život ima dve medalje
imam rak, a ja hrabro
koračam napred i dalje.

RECENZIJA PRVE ZBIRKE PESAMA
„DALEKO JE MOJ SVET“ JELENE PETKOVIĆ

Čitajući prvu zbirku pesama Jelene Petković “Daleko je moj svet” imala sam dojam, da je to pisala odrasla žena, a ne mlada devojčica iz 8. razreda osnovne škole koja se svojom zrelošću svrstala uz bok mnogih uspešnih pesnikinja širom regije.

Može li se reč pretvoriti u tišinu, može li se dah zalediti pre izlaska iz tela, može li duša poricati sebe? Možda može, možda ne...ja to ne znam. Dok se posmatramo u ogledalu vremena, dok ispitujemo konture svog lica i dok zamagljenim očima gledmo stvarnost, znamo da je sve je moguće.

Šta je stvarnost? Ono što vidimo u ogledalu ili ono iza njega? Ova slova mlade pesnikinje koja se ispred mene nižu kao da su doplovila na pučinu jednog mladog života i kao da se iza zlatne zore ne vidi sjaj.

“Zagledamo li se u bezdan, on će nam uzvratiti pogled.”, jednom je to lepo rekao Nietsche, a to nas suočava sa nama samima. Taj bezdan je naš i kao ogledalo nas opet suočava sa mladošću kad iz cveta života otkidamo tek izrasle latice i želimo ih baciti pred nekoga za koga mislimo, da je baš ta osoba za nas.

Treba zastati, jer kompas života često ne pokazuje u tom smeru i čovek se okreće nekom dalekom svetu pa mogu reći, da treba pogledali iza ogledala i suočiti se sa svojom dušom pozdravljajući je u sebi, a to je Jelena i učinila svojim prelepim dubokim stihovima.

Otkrivajući svoje pravo lice i skidajući veo po veo nekog sjaja u svakoj konturi lica vidimo plavo nebo, u svakom velu vidimo šansu za izlazak sa mračnog dna ponora, jer život i čine ponori i usponi, padovi i uzdizanja kako je to lepo u svojim pesmama opisivala mlada pesnikinja Jelena Petković.

Sa velikim zadovoljstvom preporučam svim čitaocima i čitateljicama ovu prelepu zbirku stihova „Daleko je moj svet“ mlade autorice Jelene Petković, jer znam da će i oni osetiti onaj drhtaj duše kojeg sam i ja osetila, dok sam čitala Jelenine pesme.

Jadranka Varga,

pesnikinja, Zagreb, 09.03.2021.

Your book has been assigned a free

KDP ISBN: ISBN: 9798719388984

Imprint: Independently published