Daj mi vremena dobroto,
Muzo, od krvi i mesa
Ako Te gledam na moj način
Zaslijepljen sam unutarnjom ljepotom
Ne pretjerujem do nebesa
Idealna? Ujutro raščupana
I takva si sjajan začin
S borom na licu od smijeha ti zračiš,
S kojim centimetrom novog tkiva
ispod pupka Ili na bedru,
što sitničavog živcira
- baš takva mi puno značiš
nebitnu pojavu ne smatraj smetnjom
(manji nabor masti,
to nas ustvari čuva, to je
zaliha, troši se kretnjom)
kao i pojava boli…
Da, sve ono što me boli to imam
Ah što je patnja ako se voli…
baš takvu te tiho grlim dok spavaš
i sanjaš samo svoje snove
- uz Tebe ko dijete i ja snivam
k.
bglavac
irida
