Spominjem ti ime

                kad je gusta tmina,

                dok vrelu meseca

                jato zvezda hita,

                i skrivenih grana

                lišće dok počiva.

                Osećam da mnome

                zvoni strast i svirka,

                lud sat koji mrtve

                časove izbija.

        

                Spominjem ti ime

                dok je pomrčina,

                a ono odzvanja

                dalje nego ikad.

                Dalje od svih zvezda,

                tužnije no kiša.

 

                Dal ćeš biti ljubav

                ko što si mi bila?

                Čemu zgreših? Ako

                nesta magla niska,

                da li će me snaći

                strast čista i mirna?

                Da mi je mesecu

                latice da kidam!