koraci
krckavi
sve su glasniji...
kroz
katakombe
ljepljivog
vremena...
nacerene
spodobe...
sa oštrog trnja
smokve ubiru...
mahnito grabe,
u silnoj žurbi..
okrvavljenih
prstiju, da
opojni nektar
u kutu usne
zadrže..
stenje
naslada
u tami-
na crvenom
uzglavlju-
podbuhle
obraze
u saten
zaranja...
jučer-
danas,
stara,
nova,
ista... nakon,
takvog
festa
umorna
tišina...
Imenom
Tvojim
sutra doziva...