339. NA IZVORU

Mlado momče gorom jezdijaše,

Žedno vode, a željno devojke,

Konja gani, ovako govori:

"Dur, konjicu, moj sokole sivi,

Nanesi me na izvoru ladnu,

Đe devojke na izvor dolaze!"

Konj ga nosi, na vodu donese,

Kad na vodu lijepa đevojka.

Momče nagna konja da napoji,

Stade ljubit' lijepu đevojku --

Da na konju ne bješe bisaga,

Upade mu glava do ulara.

340. MOMČE I MOMA

Sadih jelu na planinu,

Navratih joj žubor-vodu;

Poslah momu da je čuva,

Ja mljah, čuvaće je;

Momu sanak boravio,

Poslah momče da je budi,

Ja mljah budiće je;

Podiže joj jednu nogu,

Ja mljah kapat' hoće;

Podiže joj drugu nogu,

Ja mljah srat' hoće;

Potrlja je po trbuhu,

Ja mljah valjat' hoće;

Podiže joj košuljicu,

Ja mljah barjak vije;

Odriješi gaćerine,

Ja mljah sijat' hoće;

Kad izvadi motovilo,

Ja mljah snovat' hoće.

341. STAR I MLAD

Mljeli mlini mlinarevi,

Čuvala ga kćer njegova.

Tuder prođe star na konja:

"Božja pomoć, mlinarice,

Mogu li ti mlini mljeti?

Mogu l' stupe sukao tući?'

Odgovara đevojčica:

"Ajd' otole, star na konja,

Za te jaža presudila,

A za mlivo kola stala!'

Al' evo ti mlad delije:

"Božja,pomoć, đevojčice,

Mogu li ti mlini mleti?

Mogu l' stupe sukno tući?'

Odgavara đevojčica:

"Mogu moji mllni mljeti,

Za te dosta vode u jažu!"

Navranu se željno momče,

Nagna konja da napoji:

Tu stupe, tu mlini,

Tu voda, tu klini,

Tu gorje, tu dolje,

Tu jadi, tu bole,

Tu je banja bila,

Tu je ba, tu je ba,

Tu je banja bila!

342. BABA, UDOVICA, PUŠTENICA I DJEVOJČICA

Posio sam gra' i kupus,

Gra' po vrhu, kupus po dnu,

Dili li, dipli li!

Navadi se stara baba

Kupus brati, gra zobati,

Dili li, dipli li!

Poče[ka]k je, dočekak je,

Pričuvak je, učuvak je,

Učuvak je, udarik je,

I odlazi tamo dole

Jaučući i plačući,

Dili li, dipli li!

Ja posijak gra' i kupus,

Gra' po vrhu, kupus po dnu,

Dili li, dipli li!

Navadi se udovica

Kupus brati, gra' zobati,

Dili li, dipli li!

Počekak je, dočekak je,

Pričuvak je, učuvak je,

Učuvak je, uvjedok je,

Ona ode tamo dolje

Odajući obzirući,

Dili li, dipli li!

Ja posijak gra' i kupus,

Gra' po vrhu, kupus po dnu,

Dili li, dipli li!

Navadi se puštenica

Kupus brati, gra' zobati,

Dili li, dipli li!

Počekak je, dočekak je,

Pričuvak je, učuvak je,

Učuvak je, poljubik je,

Ona ode tamo dolje

Pjevajući i smijući,

Dili li, dipli li!

Ja posijak gra' i kupus,

Gra po vrlju, nupus po dnu,

Dili li, dipli li!

Navadi se devojčica

Kupus brati, gra' zobati,

Dili li, dip.li li!

Počekak je, dočekak je,

Pričuvak je, učuvak je,

Učuvak' je, ugriznuk je,

Maših joj se niže pupka,

Đeno bješe dinja pukla --

Stoji dinja pleska, plika,

A ja velju: "Neka, neka!"

Dili li, dipli li!

343. UHVAĆENA

Ja posijah bob i dinje,

Navrani se đevojčica

Dinje brati, bob zobati.

Ja je čekah jednu večer,

Ja je čekah i dočekah,

Stavih ruku u njedarca,

U njedarca dva krastavca,

Nit' su zrela ni prezrela,

No najljevša za grizenja.

Stavih ruku malo niže,

Malo niče, niže pupka,

Ispod pupka dinja vukla,

A iz dinje voda teče,

Nagnah konja te napojih

I jedva se nje odvojih.

344. AŠIKOVANjE

Ašikovah tri godine dana,

Nit' imado fajde ni zijana,

Nit' ja vidjeh mojoj dragoj lice,

Već tri puta u tri godinice.

Jodnom odoh dragoj pod pendžere,

Al' mi draga s majkom večeraše;

Drugom odoh dragoj pod pendžere,

Al' mi draga lice umivaše;

Trećom odoh dragoj pod pendžere,

Al' mi draga postelju storašs.

Kad ja vidjeh gdje će sama leći,

Ja ne mogoh srcu odoljeti --

Kako jeknuh, vas čardak podzveknu,

Kako zuknuh, taht od džama puknu,

Al' govori moja ljepotica:

"Id' odatle, jedan muhanate!

Da ti vtdžiš late crne oči,

Oči crne ispod obrvica,

B'jelo lice ispod trepavica,

I podvaljak pod bijelim grlom

U njedrlma dva b'jela goluba,

I pod njima crna gara raste,

I u njojzi šadrvan vodica --

Sve mladiće pofata proznica!"

345. MARE I PETAR ĐONA

Igra horo na breg mora,

U horo je Mare moma.

Otud dođe Petar Đona,

Predade joj pelavora.

Poće Mare s plačem doma,

Susrete je brate Toma:

"Što je tebe, Mare moma?" --

"Kako što je, brate Toma --

Igrah horo na breg mora,

Otud doće Petar Đona,

Predade mi palavora" --

"Haj, ne boj se, Mare moma,

No hajdemo bregu mora!"

Evo do'še bregu mora,

Tu nađoše Petra Đonu.

Tomo Đonu zovijaše,

Na sablje se udariše;

Toma Đonu izgubio,

Okide mu palavzra,

I nosi ga Tomo dama,

Pa ga meće više odra,

Više odra Mare mome:

Kad lijega, da zijega,

Kad se diže, da uzdiše.

346. KAD SVEDU MOMKA I DJEVOJKU

(U DALMACIJI I U BOSNI)

Dobar veče, moj brajane,

Eto tebe vjerna ljuba --

Okreni je, moj brajane,

Prevrni je, moj brajave,

Dva-tri puta do zore

Da te braća ne kore!

Pred tobom je crna gora,

U gori je medvedica,

Crnu kiku nadvjesila;

Ti potrgni bojno kopje,

Pa udari međedicu

Pod vilicu u resicu!

Vati joj se, moj brajane,

Vati joj se u njedarca,

Tu ćeš naći dva krastavca;

Vati joj se niže pupka,

Tu ćeš naći -- dinja pukla!

347. POP I POPADIJA

Kakva j' kavga u popovu dvoru --

Al' je radost al' velika žalost? --

Nit' je radost nit' velika žalost,

Nego popo svoju pošu kara:

"Kaži, pošo, kome jesi dala?" --

"Dala jesam jednim butigaru,

Dao mi je groše i dukate --

S groši jesam tebe đakonila,

A s dukati tebe zapopila!" --

"Podaj, poša, kome tebi drago,

Ne bi li me protom učinila,

Ne bi li se protinica zvala!'

348. OPET POP I POPADIJA

Ali grmi, al' se zemlja trese,

Al' udara mare u bregove,

Ali vjetar sa šenicom mlati

Al' pucaju na Skadar lubarde?

Niti grmi, nit' se zeilja trese,

Ni udara more u bregave,

Niti vjetar sa šenicoi mlati

Nit' pucaju na Skadar lubarde,

No se popo s popadijom kara:

"Kažuj, poše, kome si je dala;

Kažuj, poše, što ti daše mita?" --

"Suvše mi svile i kadife,

I suviše groša i dukata --

Ja sam svilu na te pokrojila,

S grošima sam tebe ćakonila,

S dukatima tebe zapopila!" --

"Ljubi, poše, koga si ljubila,

Ne bi li me protom učinila!"

349. BULE I VUK IZ GORICE

Podigle se bule na kopanje,

Ponijele pitu i pogaču

I bačvicu museleza vina,

Slatko pile, pak su i pospale.

Privuče se iz gorice Vuče,

Svakoj buli po dvaput zatuče.

Kad se bule od sna razabrale,

Al' govori begovica mlada:

"Aj, kadune, moje drugarice,

I prije smo museleza pile,

Al' nam lisu mokre gaće bile!

Da vadimo iz bačvice dugu,

Da mjerimo naše crne p...!'

One vade dugu iz kablice --

Svakoj buli p... od dvi duge,

Begovici od tri do četiri!

350. DIOBA

Šetale su tri kadune

Uz polje, niz polje:

Jedno mi je popadija

Popova, popova,

A drugo je kneginjica

Kneževa, kneževa,

A treća je starješine

Od sela, od sela.

K.... poljem nalazile

Veselo, veselo,

Stadoše ga dijeliti

Natroje, natroje:

Prvoj daše oglavinu

Od njega, od njega;

Druga uze srednji komad

Pogolem, potolem;

Trećoj daše sav okrajak

S ćesama, s ćesama --

Nek' se znade starješinstvo

Starijem, starijem!

351. OPET DIOBA

Šetale se mlade mome

Uz polje, niz polje;

Jedno mi je popadija popova,

A drugo je knjepinjica kneževa,

A treće je udovica udova.

Kada do'še nasred polja široka,

Tu mi na'še crna kura golema,

Pa ga staše dijeliti natroje:

Popadija lopova,

Ona uze ovršinu od njega

Kneginjica,kneževa,

Ona uze sredinicu od njega.

Nego veli ulovica udova:

"Ja sam jadna, takve sreće od svega,

Ja ću uzet' podninicu s mudima!"

352. CRLjEN-KAPETAN I GOLOGLAV KADIJA

Mene posla Sijerčiću bego

Na čaglna konja golemoga,

I dade mi četiri soldina

Da mu kave i duvana kupim.

Ja se čagu na ramena turih,

On me nosi tamo i ovamo.

Na dobro me mjesto nanosio,

Na dvorove na Pasiguzove.

Tu su mene dočekali divno

I daše mi dosta užinati --

Suha ljeba bez crivena vina,

Na jade im došla ova zima,

I bula im rodila kopile,

Na Bajram im kuća izgorjela!

A ja ti se naijedih ljuto,

Čaginu se na ramena turih,

On me nosi tamo i ovamo.

Na bolje me mjesto nanosio,

Na džamiju Kurta Begovića.

Ja se naćoh razgovarat' šnjime

A koja je bolest najgorija:

Al' je gora kuga al' đevojka.

On ovako mene govoraše:

"Od kuge je gorija đevojka --

Kad mi nije u nedrima ruka,

Ra[na] mi je na rebrima grdna."

To začule bosanske đevojke,

Naostriše nokte na nadžake

A digoše noge na ocake;

To začule bosanske ćvvojhs,

Pa na župu te se ok[upi]še,

A pred njima Aćimo[va] [M]anda'.

Ona pjeva iz grla' bijela,

Olreglaču svoju pripi[je]va:

"Opreglino, dugo jadna bila,

Dimna ti je pod tabu livada,

Na livadu udrila dubrava,

U dubravi soba ugrijana,

U nju sjedi Crvljen-kaletane!

Otud ide gologlav kadija

I ovako bješe govorio:

,Božja pomoć, Crvljen-kapetine!'

Kapetan mu pomoć privatio,

Ma mu veli gologlav kadija:

Čuješ li me, Crvljen-kapetane,

Pomak' mi se sobe ugrijane!'

No mu veli Crvljen-kapetane:

,Ajd', kadija, nemoj jesti govna,

Nećeš sobi ugrijanoj doći!'

Kadija se napučio ljuto,

I dovati pero buzdovana,

Evo Crvljen-kaletana gaća,

Na zlo ga je mjesto udario,

U jezičak pod vilicu gornju.

Pade mrtav Crvljen-kapetane;

On uljeze sobi ugrijanoj

I od njega bruku papravio.

I to bilo kada se činilo.

353. NAJGORA BOLEST

Opravi me Sijerčiću bego

I dade mi četiri dinara

Da mu kupim kave i duvana.

Ja uzjaag na četiri mora,

Čagin s' jaše ka' bijela vila,

Nit' je vila niti ga j' rodila,

No kobila otsječena repa.

Otolen me čago zanosaše

Na dvorove Pasiguzovića

Tu mi daše dosta užinati --

Ovsenice i crna bestija,

Na crno mu došla ova zima,

Na Bajram mu kuća izgorjela,

A bula mu rodila kopile!

Otole me čagin zanosaše

Na dvorove Memeda Alije --

On klanjaše, guske uzbijaše.

Otale me čaškin zanosaše

Na džamiju Karaćoz-begovu,

Tu mi daše gusle javorove,

A gudalo od jadikovine,

Tu ja reko dvije-tri riječi:

"Koja bolest od koje najgora --

Jal' od kuge jali od đevojke?

Od kuge me boli grozna glava,

Za đevojkom i srce i glava;

Kad mi nije ruke u njedrima,

Ka' da mi je ranana rebrima!'

To začuti jelečke đevojke,

Nanoktiše nokte na barjake,

A digoše noge na nadžake,

A spustiše ruke na ćepenke.

Tu ja kupi kave i duvana,

Otle odo lvoru Sijerčića.

354. MANDINI DAROVI

Polećela vita golubova

Od Kujave svrh' Bjelopavlića,

Lete tice niz Bjelopavliće,

Dolećeli selu Martin'ćima,

Na bijele dvore Radovića,

Tu su vile te su popadale.

Ono nije kita golubova,

No su ono kićeni svatovi

Lopatica u Cauševića.

Gospocku im sofru postaviše,

A pošto se svati nagruhaše,

Stadoše se darivati darom.

Što je Manda za godinu srala,

Kumu Zeku u darove dava.

A đeveru Lapatić Sćepanu,

Njemu daše neopranu danku --

Pas im jeba i oca i majku:

Kad je daše, što je ve opraše!

A dadoše Joviću Čukanu,

Njemu daše toke sd uzica --

Naserem ga s nosa do guzica!

A drugome fesa po tunosa,

Te mu vise gomna ispod nosa.

A trećemu gaće od bauka,

Prož njih su mu proptanula muda,

Crne mu se kao upca crna.

Pa s' otalen svati podigoše;

Od bijele Radovića skule

Do bijele Sekulića kule --

Posra im se sedam-osam puta,

A popiša i petnaest puta.

A kad na brod kod Glavice bili,

A izide Popoviću Jovo,

Iznese im gspocku doravicu.

Đevojka ga darivala divno:

E mu dade srmajli' maramu

Čim otire pičku i guzicu --

Da otire ispod nosa brke.

Kad dođoše la brod Boškovića,

Da zovu, dozvat' ne mogahu,

Ako, brate, na nevolju bili,

Pušu pali lijepa đevojka,

Puška zveknu, a kurilo jeknu,

To začuo Serdarević Ramo,

On iznese gospocku zdravicu,

Svatovima bio besjedo:

"O, za Boga, kićeni svatovi,

Ko su svati, čija li đevojka?'

Oni kažu i pravo ne kažu:

"Sinovica popa Milovana!"

A Ramo je riječ besjedio:

"A on, bogme, sinovice nema,

No nako je dijete Jakove!"

Kad ga viće lijepa đevojka,

Zafali mu i dva i tri puta,

A prde' mu i četiri puta:

"No oprosti, Serdarević Rama,

Ovo mi se teke namjerilo,

A ope' ću bolje, ako Bog da!"

Pa se otolen bjehu podignuli,

A odoše poljem širokijem.

Doklen svati na Kujavu bili,

Kad i viće Jočiću Bareču,

On zdravicu te im iznosio.

Kad ga viće lijepa devojka,

I njega je darivala darom --

Njemu dade luku izpod pizde

I na luku velju vodenicu

Da uzima ujam na guzicu.

A kad dvoru došli bijelomu,

I Ćerana na konja turili,

Baš Ćorana Kara-Begovića,

A i njega dariva đevojka --

Njemu dade od zlata jabuku,

Koja je skoro salivana

U duduku Dolanina Mića

Od cimine i od kupusine.

355. MALA MOMA

Čuva ovce tri godine,

Zaborav' se oženiti.

Imam strica domišljana

I strlkaču dvmišljaču,

Mene momu isprosiše,

Klofter dugu i široku,

Baš devojku ninaricu.

Ne može joj pojas biti

Nego uže sa vršaja;

Ne može joj prsten biti

Nego gužva oračica;

Ne može joj čarape biti

Nego stare vrećetlne;

Ne može joj cijel' biti

Nego stare kozuline;

Ne može joj kapa biti

Nego stara kožnjičina;

Ne može joj košulja biti

Neg' ponjava od devet poli;

Ne može joj rita biti

Neg' ponjava od tri pole.

Sakrivaše kola od olova,

Uprepnuše sto volova

Da povezu mladu momu.

Prvi voli pomrkuju,

Pod njam kola podškripuju:

"Ajs, malonja, ajs, crvonja!"

Kad pođoše na venčanje

Navalilo devojčici

Malo orati i pišati --

Tri mekote zagnojila

I četvrtu prignojila.

Kad odoše pred dvorove,

Troja vrata ustaviše

Dok devojku uvedoše;

Tri klupice narediše

Dok devojku posadiše;

Oku masti izmazaše

Dok devojku namazaše,

Tri grebena rastrgaše

Dok devajku raspraviše.

Al' joj ide svekrvica;

"Šta ćemo ti za večeru?" --

"Laka mi ti večerica - --

Devet pećki prošenica,

I dva jarad prčevita,

I dva purana brbotljiva,

I dve guoke ometače,

Za napitak kablić vina!"

Kad svedoše mlaioce,

Al' povika mladoženja:

"Oj, Boga vam, svi svatovi,

Koji sleme, koji gredu,

Da dižemo momi noge'

Momi noge ne digoše,

Dva devera i ubiše.

356. MILjA MATERINA

Ovce pasla Milja materina,

Za njom majka užinu prinaša:

Sedam oka govećine mesa,

Prlnosila devet ovsenica,

I dvanaest oka mlaćenica

I šest oka sira prdenjaka.

Onda veli Milja materina:

"Jao, majko, lagane užine,

Kako ću ti ići za ovcama!"

Ražljuti se, pa askaka dvoru,

Sve izjede što kod dvora nađe,

Sama ljeba dvanaest vuruna,

I još do dva vola bikovita,

I još do dva ovna škuljevita,

I dva mlada jarca prčevita,

I izjede punu bašču luka,

I još jadna sve od gladi muka,

I polila šest akova vina,

I četiri žežene rakije,

I papila tri kabline meće

I još jadna sve kuka od žeđe!

Onda joj' je majka besjedila:

"Ćeri moja, teške ti si rane,

Kogođ čuje uzeti te neće!"

Skoči Milja kako lastavica,

Kučka prde kako magarica,

Ljuto Milji pišati prituži,

A kad piihnu, pas joj jeb'o majku,

Ode voda preko svega polja

I obori devet vodenica

I dvanaest stupa valjarica;

Vrag nanese trideset svatova,

Te na konjma jedva preplivaše;

Kad se posra, da joj jebem majku,

Tri je njive ona nagnojila,

Jedva svati na konjma preja'še

I konji se mlogi zagllbiše.

357. HARANZADE

Đevojka je platno bijelila

Na Sitnici na vodi studepoj.

Teke krpa da s' osuši bila,

Tud naleze momče Haranzada,

Te đevojci krpu pogazio.

Ona plače i kune ga ljuto:

"Da Bog da ti ljeto ne rodilo!"

A momče joj riječ besjedilo,

A za brk se rukom uvajdilo:

"Ovako mi često žito bilo,

Ne mogla mu naudit' godina!"

Al' đevojka viša Haranzada,

Pak se rukom za dojke vatila

I momčetu riječ bijedila:

"Ovaka ti krupa udarila,

Te sve tvoje žito polomila,

Ne mogla mu pomoći čestina!"

Tade momče bvejedi đevojci,

A rukom se poniže vatio:

"Ovake mi klaoutine bile,

Ne mogla im krupa nauditi!"

Al' đevojka viša Haranzada,

Poniže se ruko, uvatila,

A momčetu tijo besjedila:

"Ovake ti s' čavke navadile,

Cijelo ti klasje proždirale!"

To rekoše, pak se potrpaše.

358. KOKAN-ČELEBIJA

U z'o čas se Kokan pogodio,

U zle dane, u godine gladne,

Za dva groša b čakšire sukna

Da on služi sedam gazdarica

I da čuva iljadu ovaca.

Kolo kupi gazdarica Mara,

Kolo kupi vas dan u subotu,

A da igra vas dan u nećelju

Da domami Kokan' od ovaca.

Kad ujupru osvanu neđelja,

Al' eto ti Kokan' od ovaca,

Za njim kasa devetero pasa,

Zavrg'o se drenovom batinom,

O batini jandžik od magarca

I u njemu dva pečena jarca,

Propao mu perčin kroz kalpaka,

Za perčinom do dva grma trnja,

Za svakijem naviljak sijena,

Propali mu prsti iaroz opanke

I obadva guza kroz čakšire,

Ispalo mu mače kroz rtmače --

Samo mu je mače od tri oke,

Kurac mu se do koljena kreće,

Od koljena baš nimalo neće!

Kako dođe, u kolo se vata

Baš do svoje gazdarice Mare

I još do nje dvije drugarice.

Jedna veli: "Da mu gaće damo!"

Druga veli: "Nemoj, da glodamo!"

Onda veli gazdarica Mara:

"Boga, tebe, Kokan-čelebija,

Ja sam tebi vruštuk ostavila

Tamo dolje niže kukuruza --

Kajgana je od šezdeset jaja

I pogača od trideset oka --

Srkni, kusni dok ti ručak doće!"

I otide Kokane čobane,

Srknu, kusnu dok mu ručak dođe.

Opet doće, u kolo se vata

Baš do svoje gazdarice Mare,

Ispalo mu mače zgroz razmače,

Kurčina se do koljena kreće,

Od koljena baš nimalo neće.

Onda veli gazdarica Mara:

"Boga tebi, Kakan-čelebija,

Idem sjutra jadna na kovače

Da sakujem oklope na pičku,

Pa mi ništa učiniti nećeš!"

Onda veli Kakan-čelebija:

"A da čuješ, gazdarice Maro,

Idem i ja sjupra u planinu

Da pomuzem iljadu ovaca,

I namuzem dvadest čabrenica

I popijem uz kurčevo zdravlje --

Razbiću ti oklole va pički!'

I tu Kokan pođe se ženiti,

Pa isprosi do dvije djevojke,

Isprosmo Maru i Smiljanu,

Pa povede Maru na samaru,

A Smiljanu na golu riđanu,

Onda veli Mara sa samara:

"Oj, Boga ti, da moj mili kume,

Izdigni mi dupe iz samara

Da potprdnem rodu na poodu,

Staru babu u bijelu bradu,

Mojoj majci u sirnu čabricu,

Milu bracu u kupusnu kacu,

Jer su mene snaje potvorile

Da sam im se u bunar posrala!

N'jesam, kume, života mi moga,

Već se posra ja više bunara --

Svraka doće, kljuni, kume, govno,

Dođte lrase, ćušni, kume, govno,

Doće pseto, lapi, kume, govno,

Pola ga se u bunar prevali!"

A kad prde i poprde Mara,

Iskočiše ptice iz samara,

Svaka ptica svata udarila,

A krstina kuma po prsima.

Onda veli Kokan-čelebija;

"Al' si, jadpa Maro, ostarila,

Izbrojila dane i godine!"

Onda veli Mara la samaru:

"O, Boga ti, Kokan-čelebija,

Kako sam ti jadna ostarila --

Sedamdeset i sedam godina,

Eto meni, bogme, više nema!

Ako li ti meni ne vjeruješ,

Ti upitaj Smiljane djevojke,

Koja mi je bila na babina;

Ako li mi, ne vjeruješ, vojlo,

Izjedi mi iz guzice govno!"

359. BABA TODORINA

Poranila baba Todira

Meć' čobane da vune poprosi.

Namera je beše namerila

Na nekakva Zvekana čobana.

Kad je Zvekan babu opazio,

On je na nju vaške napujkao.

Al' se maša baba meć' guzane

Pa otkida brabonjak od guza,

Te udara kuju Zvekanovu,

Kako je je lako udarila,

Nije kuja ni repam vinula.

Ljuto kune Zvekane čobane:

"Bog t' ubio, baba Todira,

Gdi mi ubi kučku od štenaca!"

Al' besedi baba Todorina:

"Mol' se Boga, Zvekane čobane,

Što sam sinoć baru pregazila

Te su meni odmekli brabonjci,

A i sam se ne bi nanosio glave!'

360. MUŠKET KAPETAN I UDBINSKI DIZDAR'

...

Pa izvode na nove tavane,

Obratio joj naviše tabane,

A ode je u dut razdvajati,

I ugna joj kline u pukline --

Kad rastavi, nigda ne sastavi!

DODATAK

LUKIJAN MUŠICKI

361. LEPO DRUŠTVO

Sastalo se lepo društvo da se razgovara,

Mladi momci i devojke kojim' nema para --

Kurac, kura, kurčekanja i malo kurčence,

Pička, pizda, pizdurina i dve male pice,

Debeli kum hrani kurac, pizdurina kuma,

Dva devera dva kicoša, pica i kitica,

Oni sede za astalom, pak provode šalu,

362. RADA TURSKI ROB

"More, Rade, kako ti je?"

Pita neko turskog roba,

Odgovara; "Dobro mi je

Do današnjeg jošte doba,

Jošt pri zore prvim svjetu

Staknem oganj a razžarim,

Da ćeaji Mehemetu

Baš iz Moke kavu varim.

Posle kave na koljeni

Dam mu čibuk s ćilibarom,

Okom, rukom mane l' meni,

Agam svim i tefderdarom.

Potom rukam prelrštenim

Na ćeaju gledajući,

Vratom, kičmom savijenom,

Stojim ukaz čekajući.

,Var đot, Rade!' kad mi rekne,

Odma mu se ja navrnem,

Kleknem, za mnom i sn klekne,

Ščepa me da ne posrnem.

Đot umašten kad izdere,

Peškir, ibrik, legen pružim

Da a' obriše kad s' opere --

Četir' pare ja zaslužim.

A da ropstvo men' zasladim,

Jad me roba ne satare,

Kadunu ja prvu gradim,

I po četir' dobjem pare.

Zazove l' me druga bula,

Odaliska ili kade,

Bio b' kurvin sin i hula

Da ne primim čto mi s' dade.

Šerbetom me svaka poji,

Rani msanim i pilavom,

A po četir' pare braja.

Da tek neću platit' glavom?" --

"O, ne boj se, Rade rode,

I Turci su prosvješteni,

S robljem jer se oni svode,

A kroz prste glede ženi!"

363. ZLATNO RUNO'

(po poljskom)

Svi za picom alču ljudi

Kao za mlekom mušičice,

Svak se doba svakog trudi

Za komadić mile pice.

Sve nam brige, tuge sladi,

Radosti je vrtlog, čaša;

Miluju nju stari, mladi.

Sva i proča braća naša.

Pica našu ćud izmeni,

Upokori ponosnoga;

Počituje nju i ceni

Svak od cara do prostoga.

Upliv ima u družbinu,

Ljubvu, srodstvo, prijateljstvo;

Upravljati zna sudbinu

I ukročit' goniteljstvo.

Pica, gdigod hoće, bavi,

A, gdi neće, oskarbljaaa;

Najvećoj je povod slavi,

Velmožami upravljava.

Kog u sudu drži stranu,

Cjelo će se izviniti --

Hodatajstva njena branu,

Zaštitnik njen prav će biti.

Na dostojanstvo, čin ne vzire,

Mudrog ona ludim pravi,

S bogatog jar svlači, zdire

Da na golog metne, opravi.

Pica zlatno runo bjaše,

Čto kolhidski car ostrožni

U Lavirint zabrajaše

Ne da b' ukrast' bilo možno.

Jason tušta zbog nje podneo --

More sinje prebrodivši,

Pobedu je rad nje odneo

Kćer i cara prevarivši.

Blagorodni, svi gledajte

Brucavu i rujnu picu,

Pak ju sebi predstavljajte

Ljudskog roda kao rodicu.

Car, vojnici, poglavari,

Pa po zemlji svi čto hodu,

Veličaju toj u stvari

Dol iz kog se ljudi rodu.

VUK VRČEVIĐ

364. MLADI MOMCI I BAKA'

Zbor zborili mladi momci

Jedan ljetni dan --

Čija p... ponajbolja

S k.... m na megdan:

Al' u bake jošt prijake,

Te jošt miriše;

Al' u mlade udovice,

Koja uzdiše,

Al' u cure vruće krvi

Skoro bodene

Al' u mlade devojčice

Jošt nedozrele.

Začula ih stara baka

Iza lomine,

Pa istrča pred momcima

Na sred poljane:

"U bake je začađala,

Sasvim prezrela,

A u mlade đevojčidže

Jošt nedozrela,

A s đevojkom vruće krvi

Svak je na jade,

Al' u mlade udovice

K.... naslade!"

365. LUDA

Jedna bila lu--lu--luda,

Nije znala što su mu--mu--mu ..

Muka jeste velika

Kad ko gleda s daleka

S očima.

I--i --igla

I nožicu di--di--digla,

Digla veslo da plovi

I mrežicu da lovi

Ribicu.

JOVAN NIKOLIĆ

366. VISOKA PLANINA

Oj kecelo, visaka planino,

Ispod tebe ladna voda teče!

I ja stado da konja napojlm,

Konj priniče, upade mu glava --

I da bilo na konju bisaga,

Propade mi a konj i bisage;

Već bisage o breg udariše,

Te mom konju glava zaminula.

NEPOZNATI

367. BULA I KALUđER

Igra bula i kaluđer;

Bula burmu izgubila,

Našao burmu crn kaluđor.

Al' govari bela bula:

"Daj mi, kale, moju burmu!"

Al' govori crn kaluđvr:

"Dođi, bulo, u nedelju,

U nedelju, u ćeliju!'

Uze kala za nožicu,

Povali je na asaru --

Ona misli igraće se;

Diže kala bele skute --

Ona misli šator penje;

Diže kala bele noge --

Ona misli igraće se;

Drepii kala prten-gaće --

Ona misli darivće.

Konec djelo krasi.