Pocrveneo „Crven ban”

O novom izdanju jedne tiražne knjige, koja se sada drugačije zove, o polemici iz sedamdesetih, koja traje do danas

AUTORSKA PRAVA

Beogradska „Prosveta” je krajem prošle godine objavila knjigu Vuka St. Karadžića „Erotske narodne pesme”, u biblioteci „Narodna književnost”. Pesme je izabrao i priredio Blagoje Jastrebić. Likovnom lepotom knjige bavio se Ratomir Dimitrijević, a urednik je Danica Šterić.

Kada se zbirka pojavila, neprijatno je bio iznenađen Milan Komnenić, jer je reč o istovetnom izdanju koje je „Prosveta”, pod naslovom „Crven ban”, u ediciji „Erotikon”, objavila 1979. godine. Tada je likovni urednik bio Dobrilo Nikolić, a urednik čitave biblioteke, pa i ove knjige – Milan Komnenić.

U međuvremenu, „Prosveta” je pozvala Komnenića i predložila mu da iz biblioteke „Erotikon” obnove desetak knjiga kojih odavno na tržištu nema.

Komnenić nema ništa protiv ove ideje, ali smatra da se mora „poštovati i književni i likovni izgled edicije”. To je bila izuzetno tiražna kolekcija, objavljeno je pedesetak knjiga. „Crven ban”, primera radi, štampan je u četiri izdanja, u više desetina hiljada primeraka. Tada su pojedinačni tiraži knjiga bili deset hiljada. I moraju se, naglašava Komnenić, ispoštovati autorska prava. Jastrebić je tragično nastradao, ali postoje njegovi živi naslednici, a niko ih ništa nije pitao. Komnenić, takođe, smatra da poznatim knjigama, koje su imale velike tiraže, ne treba menjati ime. Kako će sada čitaoci znati da je „Crven ban” isto što i „Erotske narodne pesme”. Stari naslov je bolji, provokativniji, više odgovara pesmama u zbirci.

Dejan Mihailović, glavni i odgovorni urednik „Prosvete”, potvrdio nam je da se sa Komnenićem razgovara. On smatra da kada izdavač ponavlja jedno ovako izdanje, koje je nastalo iz rukopisne zaostavštine, nije obavezan da zadrži prethodni naslov knjige.

Kada se „Crven ban” pojavio prvi put 1979. godine, podsećamo, digla se velika prašina. Oštro su polemisali Blagoje Jastrebić (1941–1979), glavni i odgovorni urednik „Prosvete”, autor romana „Prvina”, „Ševin kas”, „Na Filipovom putu”, priređivač „Crvenog bana” i dr Živomir Mladenović, veliki poznavalac dela Vuka St. Karadžića, Jovana Skerlića i Laze Kostića, jedan od priređivača pet tomova iz Vukove zaostavštine.

Mladenović je, između ostalog, smatrao je da je nedopustivo ne navesti izvor odakle se pesme preuzimaju, menjati pesme, dve pesme pretvarati u jednu, menjati naslov, od 367 izabrati samo 121 pesmu i poređati ih po sopstvenom nahođenju, i dodavati neke pesme koje uopšte ne pripadaju tom ciklusu.

Jastrebić je odgovorio da se u Akademijinoj petoj knjizi, gde su objavljene ove lascivne pesme koje je Mladenović priredio, pojavljuje nekoliko naslova, da se ne zna koji su glavni a koji sporedni, a on se odlučio za naslov iz istoimene pesme „Crven ban”. Mladenovića optužuje da je priređivač „tajnog izdanja” koje odavno nije nikakva tajna jer ta knjiga „kola po Beogradu umnožena najrazličitijim tehnikama, u ko zna kojem tiražu”.

Živomir Mladenović odgovara da nije reč o tajnom izdanju, da su prve četiri knjige štampane u po tri hiljade primeraka, a peta u petsto primeraka i da je bila dostupna „svima koji su se interesovali za Karadžića i narodne pesme ovakve vrste”. I podseća: „Sve ono što je Karadžić sam u narodu beležio ili što su mu slali skupljači kojima je mogao verovati, on je smatrao kao svetinju koja se ne sme bitno menjati”.

A onda ukazuje na jedan pozitivan primer: Milisav Savić je u „Književnoj reči”, od 20. septembra 1975. godine, objavio 41 pesmu iz Akademijine pete knjige, ali je naveo ne samo pun naslov knjige iz koje je pesme uzeo i imena izdavača i priređivača, nego je uz svaku pesmu stavio i broj pod kojim je u knjizi objavljena. I niko mu ništa nije prigovorio.

I upozorava: zakon našeg „demokratskog društva” dopušta doslovno navođenje odlomaka iz objavljenog dela bez autorizacije i naknade „samo ako navedeni odlomci ukupno ne iznose više od jedne četvrtine dela iz kojeg se vrši navođenje”. Reč je o tekstu od 7. juna 1979. godine.

Nedelju dana potom, Blagoje Jastrebić je tragično nastradao i do tužbe kojom je pretio dr Živomir Mladenović nije ni došlo.

Pitamo Dragana Lakićevića, velikog poznavaoca narodne poezije, priređivača „Bestidne knjige” (narodne pikanterije iz Jugoslavije koje je sakupio i u pero uhvatio Mićun Pavićević; knjiga je objavljena u Zagrebu 1937, a u Beogradu, u izdanju „Partenona” 2007), kako gleda na najnoviji „spor” oko „Crvenogbana”.

„Osobite pjesme i poskočice” iz Vukovih neobjavljenih spisa, podseća Lakićević, priredili su i „na svijet izdali” Živomir Mladenović i Vladan Nedić. Njihov autorski udeo (otkriće, izbor, redosled, priređivanje, naslovi, interpunkcija i ostalo što spada u redakciju), nesporan je. O tom autorstvu mora se voditi računa, a to je, i pored moralnih obzira onog doba, bilo predmet spora prilikom izdavanja izbora iz ove knjige pod naslovom „Crven ban”.

Izbor i naslov „Crven ban”, a naslov je iz pesme izdvojio Blagoje Jastrebić, takođe imaju autorski udeo i ne mogu se menjati, pogotovu posle autorove smrti.

Stvar je izdavača i priređivača da deo Vukovog nasleđa štampaju „samo za naučnu upotrebu”, kao što je, u vreme tolikih sloboda, pravo ostalih da i taj deo baštine mogu da imaju „na uvid”. A ko se stidi, ne mora da čita, pogotovo pred roditeljima i decom.

Ništa što je neko zabeležio nije zabeležio za jedan primerak, pogotovo ne ovaj deo narodnog pesništva. U tome nisu jedini Srbi, niti među nama samo Vuk. On je najveći, pa je i njegova knjiga najbolja, mada je Jastrebićev izbor odista izvanredan. Bolje da se štampa, nego da se fotokopira. Bolje ćirilicom, kao što je sada urađeno, nego latinicom, jer je tada takva bila komercijalna edicija „Erotikon”.

I Lakićević je „Narodne pikanterije iz Jugoslavije” Mićuna Pavićevića našao na latinici, litografisane u Zagrebu, u ograničenom broju primeraka, „isključivo za naučnu upotrebu”, pa ih je priredio i u „Partenonu” objavio ćirilicom, s podrobnim objašnjenjima šta je čije i razlozima za objavljivanje.

Dugo smo živeli u vremenu kada pravila nije bilo. Krajnje je vreme da se zna šta je čije, ko šta sme da preštampava, i pod kojim uslovima.

Da se ne događa da crveni „Crven ban”.

Zoran Radisavljević

objavljeno: 19/01/2008.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/
pocrveneo-crven-ban.lt.html

 

Ne znam kojoj od navedenih zbirki pripadaju ovi stihovi u nastavku, ali uglavnom, to je to....i ne zgražajte se, okrivite narod, jer to su narodne pjesmotvorine.

VUK STEF. KARADžIĆ

OSOBITE PJESME I POSKOČICE

(prema: Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga peta Osobite pjesme i poskočice, SANU, Beograd, 1974.)

1. DJEVOJCI

Oj đevojko, zelena jabuko,

Umrijeću, ne pope se na te!

2. OPET DJEVOJCI

Oj đevojko, vruća vareniko,

Umrijeću, ne udrobi u te!

3. JUNAKU

O junače, moj debeli lade,

Umrijeću, ne lego pola te!

4. MOMAK I DJEVOJKA

"O đevojko, visoka planino,

Ja umrijeh, ne uspeh se na te!" --

"Vaj, junače, orahovi lade,

I ja umrih, ne legoh poda te!" --

"Oj devojko, l'jepa li si struka,

Da ti nije pod košulom muka?

Zovi mene, tvoga vjernog druga,

Da ćeramo u dubravi vuka!"

5. DOBROČINSTVO

Da j' u mene šta je u đevojke,

Ja bi svakom dobro učinio,

Ponajviše staru i nejaku.

6. ZA GODINU

Oj devojko, dušo moja,

Ja te vežem za podinu,

Ja te jebem za godinu!

7. DIKO, NEGO

,Diko, nego, ja bi s tobom leg'o!" --

"Srce, nego, nisi lepo leg'o,

Ustan' gore da namestim bolje!"

8. NAJBOLjE MJESTO ZA SELO

Ajde selo la selimo! --

Gdi ćemo ga naseliti?

Meć' obrve devojačke. --

Tu ne može selo biti:

Nema šume, nema vode,

Nema zemlje za oranje!

Ajde selo da selimo! --

Gdi ćemo ga naselitn? --

Meću dojke devojačke. --

Tu ne može selo biti:

Nema šume, nema vode,

Nema zemlje za oranje!

Ajde selo da selimo! --

Gdi ćemo ga naseliti? --

Meću noge devojačke, --

Ta tu može selo biti:

Ima šume, ima vode,

Ima zemlje za oranje!

9. MUŠKE GAĆE

Đevojka je muške gaće prala,

Mirisala đe su m... stala,

Nad njima se sita isplakala.

To začule u selo đevojke,

Svaka hita, te za gaće pita,

Svaka grabi da priđe miriše,

Grabeći se gaće razniješe,

Poljubiše, u njedra staviše,

10. SEKA

Seka mete ulicu,

Natrćila guzicu,

Vidi joj se pika,

To je njojzi dika.

11. TRI DJEVOJKE

S one strane Morave

Tri devojke borave,

Jedna drugu pita:

"Svrbi li te pica?" --

"Nit' me svrbi ni boli,

Već' s' užegla, pa gori!"

12. IVAN I PLANINKA

Ivan ide iz Rima

S dugim kurcem te klima.

Ugleda ga planinka,

Pak bježeći zavika:

"Bjež'te, seke, u Varaždin --

Pojeba nas Ivan s njim!"

13. REŠETA

S onu stranu Morzve

Nešto malo poljane,

Na njoj sjedi Remeta

I probija rešeta.

Đevojke mu govore:

"Vaj, Remeta, Remeta,

Probij nama rešeta!"

14. DA JE SREBA

Da je sreća i od Boga daća,

Ne bi žene ni nosile gaća,

Već košulju lokle gaće vežu.

15. DJEVOJCI

Oj devojko, srce moje,

Kad ti vilim sise svoje,

Dreše mi se gaće moje.

16.REKLA MAJKA

Daj, devojko, rekla ti je majka! --

Kad je rekla, što ti nije dala!

17. ZA OČINU DUŠU

Da j, devojko, za očinu dušu,

Da nrevučem preko pičke ruku! --

Ne dam, bogme, ni za materinu:

Kad prevučeš, hoćeš da zatučeš!

18.SEKE

Sve su seke jebane,

I ova je do mene;

Samo ova nije

Što se na me smije!

19.SVAKA MLADA

Trada da da, rada da --

Svaka mlada rado da;

Suv unutar, mokar van,

Vidna noćca kao dan!

20. MALA DJEVOJKA

"O devojko mala,

Bi li mene dala?" --

"O djetiću mali,

Ja bih tebe dala,

Ali mi je mala;

No pričekaj do ljeta,

Dokle budem poveća,

Doakle pička opretlja,

Dokle kurac odeblja!"

21. ŠTA MU BI

Što 'no meni sinoć bi,

Ja izjeba noćas tri --

Dođi, ne mogu...

22. NIJE TRAVA

Devojčica ljubičicu brala,

ubola je u pičicu trava

Nije trava, već kvarčeva glava!

23. DA JE SOKO, SAM BI DOLETIO

Đevojka se u košula gizda,

Vidi joj se kroz košulu p...;

Za njom mlado momče pristajaše,

Očim' gledi, često uzdisaše,

Kako kojom niže zavirkuje,

Od jada se često opljuckuje,

Suze roni, a đevojku moli:

"Daj, đevojko, sokolu da lovi!"

A đevojka hitra,i pametna:

"Oj, delijo, živ te Bog ubio,

Da si soko, sam bi doletio!"

24. INAT

Devojka se drugarici klela:

"Živ mi bratac, udati se neću;

Ako l' kako silom nateraše,

Živ mi bratac, venčati se neću;

Ako l' kako silom nateraše,

Živ mi bratac, leći šnjime neću;

Ako l' kako silom,nateraše,

Živ mi bratac, metati mu ne dam;

Ako l' kako silom nateraše,

Živ mi bratac, vaditi mu ne dam!"

25. SAVJET ĆERKI

"Jebac, majko,kuću potkopava

Na zlo mjesto, više moje glave:

Hoću li mu otvoriti vrata?" --

"Nemoj, ćerce,otvoriti vrata:

Jesi luda, sprcaće ti muda!"

26. JEREMIJI

Oj ti brate Jeremija,

Kurac ti je dželebdžija!

27. KO JE ZA KOLO

Igra kolo u Progari

Đešto, đešto;

U tom kolu dilber Jana,

Podvikuje kašto, kašto:

"U koga je dug, debeo,

Hajde u kolo;

A u kog je tanak, kratak,

Prdi okolo!"

28. SEKICA I BRACA

"Oj sekice, dajder malo pice!" --

"Ne dam, braco, debele si kite!" --

"Daj mi, rano, rendisaću malo!'

"Oj sekice, dajder malo pice!" --

"Ne lam, braco, dugačka si kurca" --

"Daj mi, rano, odrezaću parče!" --

"Ne rež' kurca, ne vidio sunca

Ta ne kvari pici zalogaja!"

29. DJEVOJČICI

"Devojčice, da'der malo p--e!" --

"Nedam p--e, golema si k--a!" --

"Da'der p--e, odrezaću k--a!" --

"Ne rež' k--a, ne vidio sunca,

Ti ne kvari p--i zalogaja!'

"Devojčice, da'der malo kože,

Malo kože što na k--c može,

Aa napravim k--u kabanicu

I kapicu k--u na glavicu!"

30. KRATAK GUNjAC

Igra kolo devojaka,

Međ' nji niko od momaka,

Nego čoban sd ovaca,

Kratka gunjca, luga k....,

Više na njem' obojaka,

No u kolu đevojaka.

Knjeginja je govorila:

"Druge moje, drugarice,

Moje suknje oderite,

Pak mu gunjac nastavite,

Samo u k.. ne dirajte!'

31. MLAD DELIJA

Igra kolo nasred sela,

U kolu je mlad delija

Duga gunjca do pojasa,

Kratka kurca do koljvnca.

Kad to vid'li ludi naši,

Vijećali, svijećali,

Meću sobom govorili:

"Na gunjac mu nastavite,

Od kurca mu sasjecite!'

Kad to čule žene naše,

Ljudima su govarile:

"Od gunjca mu odrežite,

U kurac mu ne dirajte,

Sa glavom se ne igrajte!'

32. STOJKO

Nasred sela kolo igra;

I u kolu Sojko igra,

Na Stojku je kratak gunjac

Kratak zbac, dugi kurac

Selani ga optužiše,

Sudiji ga predadoše;

"Il' nam Stojka proterajte,

Il' mu kurac pokratite,

Il' mu gunjac nastavite!

[Al' seljanke' sve skočiše:

[U seb]e se ne uzdajte,

[Stojku] kurac ne dirajte,

[Nego] skute pokvarite,

Stojku tuljac nastavite!"

33. DELIJA BEZ GAĆA

Kur-delija u kolo igraše,

A na njemu gaće ne bijaše.

Gledale ga iz kola đevojke,

Jedna veli: "Da mu taće damo,

Da m' onaki k.... ne gledamo!"

Druga veli: "Aj'te da mjerimo

Je l' njegovo sve što mu vidimo!'

Treća veli: "Blažena mu majka,

Koja mu je on'likoga dala,

Međ' devojke u kolo poslala!"

　

34. KAKO LjUBI RANKO

Majka ćerku zbog Ranka karala,

Ćerka majci tijo besedila:

"Da znaš, majko, kako ljubi Ranko,

I ti bi mu svaku noćcu dala --

Kesom zvecka, na kolena klecka,

Ustma ljubi, a zavrće s mudi,

Oće k--cem da istavi vrata!

35. NASRED POLjA

Iše, iše, biće kiše!

Klša pade, seka dade,

Nasred pola đe je volja.

36. JUNAČKA DOLAMA

Oj devoj,ko Ojdana,

Ne meći se nogama --

Nije jorgan ponjava,

Već junačka dolama!

37. NEĆE DA JE ČUVAJU

Imam oca, ime mu se Jaca,

Pa me čuva, čuvali mu dušu!

Što me čuva? -- Da ne budem kurva;

Biću kurva, makar da me čuva!

I sinoć sam na divanu bila,

Na divanu cipele dobila.

38 DJEVOJKA JEKAČA

Stoji jeka od istoka --

Nit' je voda ni vojvoda,

No devojka Jekača,

Zor bijesna bukača:

Redom momke mamila,

Trkom na nji skakala;

Kako koga doskoči

Nogama ga okroči,

S njime pane na travi,

Oće da joj zaglavi.

39. DJECA I MATORI

Pojeb'la se deca kod telaca,

A matori ludi kod goveda;

Bolje jebu deca kod telaca,

Neg' matori ljudi kod goveda.

40. MARA I PERA

Čuvala Mara jagljapice,

Čuvao Pera jalovice;

Legla Mara da pospava,

Skoči Pera te satera.

Kad se Mara probudila,

Ali pika omokrena:

"Ao, Pero, pasja vero,

"Što je pika omokrena?" --

"Mlado jare oblizalo,

Oblizalo, omokrilo!" --

"Što su dlake saterane?" --

"Mlado jare nogom stalo,

Nogom sgalo, sateralo!"

41. MARA I GOVEDARI

Jeb'la Mara devet govedara,

A sad Maru jeb'li govedari,

Ište Mara iglu i konaca

Da sašije pičku od kuraca.

42. OPET MARA I GOVEDARI'

Jeb'la Mara devet govedara,

A kad staše Maru govedari,

Ište Mara iglu i konaca

Da zašije pičku od kuraca.

43. MOMA I MOMČE

Mlada moma plavu mravu muze,

Mlado momče kurcem tele ljoka.

Mlada moma momku požurila:

"More, momče, ne slomi ljokača,

Ne damo ti ogrepsti bakrača,

Nit' ćemo ukuvat' kolača!"

44. NI RAJA NI KRAJA

Devojka se uz kurac penjala

Ne bi li se raja nagledala,

Ili raja ili kurcu kraja,

Desna joj se noga omaknula.

Devojka je desnu nogu klela:

"Desna nono, jebeno ti deblo --

Bud s' omače, jer ne natače!"

45. OPET NI RAJA NI KRAJA

Devojka se uz k--c puzala

Da bi li se raja dočepala --

Nit' tu raja, nit' od k--a kraja!

46. MATERIN SAVJET

Čobanica pasla ovce,

Izgubila jedno zvonce.

Prebirala travicu,

Našla k.... glavicu,

Nosila je materi:

"Majko moja, što je ovo?" --

"Ćerce moja, Milena,

To je p..., zatuka --

Ponosi ga Jelači

Nek' t' nauči je....!'

47. ČELEBIJA JANKO

Đevojka se materi žalila:

"Ne mogu ti više živjet', majko,

Od kurvića čelebije Janka!

Ja na vodu, a Janko za nogu;

Ja se brani, on se grđe mami;

Od njeg' bježi, a on viče: ,Lezi!' --

Kad ja s' vode, a Janko zab .. e!'

48. MAJKA I KĆI

"Moja majko, jebe mene Rajko!

Ja na vodu, a Rajko za nogu;

Ja za tikvu, a Rajko za pičku;

Ja sa vode, a Rajko zabode!" --

"Kučko, kćeri, a što si mu dala?"

"Mila majko, i ti bi mu dala

Kako Rajko žalostivo prosi --

Sveđer kurac u rukama nosi,

Kako ječi, na koljena kleči!"

49.PRISPJELA ZA UDAJU

Prispjela sam za udaju

Nek' to znade svak:

Zviždalj mi je uzorio,

Mogu curit' čak!

Ko je momak za ženidbu,

Samo da je jak,

Širni pleći, obla vrata,

To je zoru znak --

Nek' livadu moju kosi,

Na njoj ležeć' lak,

A bunaru izvor traži

Dok iznaće trag!

50. DJEVOJKA MOLI RIBICU

Đevojka vodu gazila,

Visoko skute podigla,

U vodu viđe ribicu,

Ispod ribice p... cu.

Stade je plačuć' moliti:

"Ribice, Bogom sestrice,

Ne tiči moje p...ce --

Moja je samo što nosim,

A sva je onog ko prosi

51. DJEVOJKA JE LUDOVALA

Đevojka je ludovala,

P ... puca kupovala.

A majka je sjetovala:

"Nemoj, ćerce, ludovati,

Jer kad doće, k.... sila,

Popucaće p... puca!".

52. MAJKA MARU NA PUT SPRAVLjA

Majka Maru na put slravla,

Na pičku joj puca stavla;

Mara majci govoraše:

"Ne meći mi, majžo, puca --

Kada doće forca kurca,

Popucaće pizdi puca!"

53. UZALUDNO ZAKLINjANjE

P... su se sve zaklele

Da ne dadu k.... na se:

"Dlake moje, bodite ga,

Ti, zviždalju, ne daj va se,

A ti, gu..., izmiči se!"

A kad doće k... c sila,

Baci zviždak preko sebe,

A dlačice oko sebe

S kesom tište g.. i rupu,

Te đevojci zada muku

54. KAD SVEDU

A šta rade kad svedu --

Dignu noge, pa jebu,

55. NEVJESTI MARI

Pr'ni, Maro, eto ti svatova!

Pr'ni bolje, eto ji uz polje;

Pr'ni lakše, eto ji odja'še!

56. NENIN SAVJET

Oj', što ću ti, neno, kad svatovi dođu? --

Okren' picu kurcu, a guzicu suncu!

57.FATA I MLADO MOMČE

Majka Fahu u kokote budi:

"Ustaj, Fate, moj bijeli vrate!

Pred kućom ti turski bubanj buba,

Bubanj buba, a svirale svire!"

Bježi Fata niz to polje ravno,

Za njom trči tursko momče mlado --

Đe je stiže, tu joj noge diže.

58. DJEVERU

Oj đevere, bildere,

Vodi snahu da sere

I ponesi stručicu

Te joj otri guzicu!

59. DJEVER I SNAHA

Svati vode đevojku

Kroz lugovs i goru;

Doće muka đevojci,

Neće stope da krne.

Povikaše svatovi:

"Oj, đevere, đevere,

Vodi snahu da s .. e!

Uzmi sobom krpicu

Te joj čisti g.... u!"

60. KUMA

A, a, a, nek' se zna --

Kad je kuma kumovala,

Dala pičku za zemičku!

61. SA SVEKROM PREKO GORE

Veselo ti s svekrom goru pređoh:

Triput jebe dok pod goru svede,

A četvrtom kad u dvor uvede!

62. NEJAKI RANKO

Sinoć majka oženila Ranka,

Ljuto kune udata devojka:

"Teško svakoj bednoj onoj majci

Koja daje jaku za nejaka --

Zora bela, a ja jošte cela!

Iz'o govno ko te oženio!

Diži noge, otpale ti ruke,

Vrane ti se na k--c osrale!"

63. VOJNO

Saba zora bela,

A devojka cela.

A gde joj je vojno --

Izeo joj govno!

64. NEJAKE RUKE

Duge noći, niodaku pomoći,

Teške noge, a nejake ruke!

65. KUKAVICA

Sitna riba plicavica,

Malen kurac kukavica!

66. TEŠKA ŠTETA

Teške štete što je švaler dete:

Nit' se sigra nit' ume da ljubi,

Već sve brlja pa košulju prlja,

Pa se valja pa košulju kalja!

Kakvo mi je od dike sigranje:

Premetanje to mu je sigranje!

Ja se mogu premetati sama,

Ili sama il' s drugaricama!

67. OPET TEŠKA ŠTETA

Teške štete što je dika dete --

Nit' se sigra, nit' ume da ljubi,

Tek se valja, pak mi suknju kalja,

suknja bela od četvr' karnera;

Mislila sam maramu izvesti --

Kako ljubi, neće je poneti!