Šaputala sam...
Bojala sam se da ne pokvarim
Mir koji je bio oko mene
Samo Tvoj glas sam željela čuti
I samo Tvoje ime dozivati,
Samo se Tebi moliti i
Kod Tebe sakriti.
Činilo mi se da nisi čuo.
Onda sam govorila normalnim glasom...
Objasnila Ti lijepo sta mi je na duši,
Ispričala Ti šta me sve boli,
Čemu se nadam
I šta želim.
Činilo mi se da nisi čuo.
Zatim sam vikala...
Zašto me ne čuješ?
Zašto mi se ne obratiš?
Zašto mi ne pružiš ruke?
Činilo mi se da ne čuješ.
I tada, kada sam se opet spustila
U tišinu
Kada sam predala Tebi
Svoje uši i svoje srce
Znala sam...
Čuo si me uvijek
Slušao si me uvijek
I vodio si me onako kako treba
Sada, skrušeno molim za oproštaj
Jer posumnjah u Tvoju ljubav
Jer posumnjah u Tvoju odluku.
I spokojno se predadoh Tebi.
bglavac
edin.kecanovic
