Što je preostalo od trenutaka izgubljenih u dubini srca, što je ostalo od crnog vokala kad glas u daljini ostavlja svoj trag i ne zaustavlja se?

Hoće li se vitka breza zaustaviti na vjetru, hoću li svoju dušu umotati u svileni veo i pokloniti daljinama?

Čežnjom miluješ mi dušu, u progonstvo je zoveš, u hladnoću je skrivaš i u srcu je oplakuješ.

Kao što se mrtvog mora ne mogu napiti, tako ne mogu ni pred Mjesečinom zastati i ostati, a da me ne obasja taj blijedi sjaj mekane svile Svemira.

Ne želim se skrivati iza srodne duše, ako u toj instituciji intime nema toplog dodira, ne želim biti slika bez očiju, u zrcalu neka bezimena kontura što se polako kreće kroz vrijeme.

Ne želim iz molitvenika pročitati pozitivan predznak, jer znam da ga nema, ne želim toplu halucinaciju, ni nepoznatu viziju.

Iz karata sudbine ne vidi se ništa, ispod balkona razlila se noć i unijela trenutni mir u svjetlom obasjani grad.

Ponudit ću sjeni svojoj mir, izuzet ću je iz vanjskog prostora, zavezat ću joj pogled, neka stoji ispred mene i neka udahne taj spokoj kojeg čuvaš na dnu tamne duše.

Zaveži pogled uz tu čežnju kojom miluješ mi dušu pa živi tako, jer nema čvrste granice između nas, a savez Neba i Zemlje još nije prekinut.

Opet iz očiju lete bijele ptice, odnoseći maleni sjaj ovog čudnog dana što me tako bolno u srce dira jer ta čežnja, kojom miluješ dušu, meni više neda mira.

 

http://shadowofsoul.blog.hr

 

http://shadowofsoul.blog.hr/2011/05/1629223330/ceznjom-milujes-mi-dusu.html

 

http://www.digitalne-knjige.com/varga2.php

 

http://shadowofsoul.blog.hr/2015/03/1631932365/ceznjom-milujes-mi-dusu.html