cekao sam te jako dugo

i dumao da mi je lice drugo

dali bi moje staracke duboke bore

prepoznala kao one drage svoje

cekao sam te jako dugo

a oko mene okupilo se ljudsko klupko

kao da se pita

ima li u tom cekanju ikakvoga smisla

cekao sam te nakon toliko leta

da te upitam kakva je to bila tvoja zivotna pesma

i dali su te za ruku drzali cvrsto

htejuci biti s tobom ceo zivot svoj

ili je naprosto sve bila teska obmana

da su ljudi putovali pijani duz perivoja

i dali su bili kameni medasi

u tvojoj prekomernoj usamlenosti

cekao sam te jako dugo

klateci se umornih nogu

i svojim stapom pridrzavao tezinu

od starackih boli svojih gubio svezinu

nisi dosla i izgubih nadu i veru svoju

postadoh sarhos osorni i grubi

jer svoju ljubav za vecnost izgubih

nije trajala dugo nego kao tren ruzni

bijah kriv i pogresno zakljucih

i svoju krivnju ja sam kao zver

na parcice trgo i dusu svoju

okaljanu pustu kaznom glupom truo

i moja ljubav osta uspomena tuzna

nikada vise ja necu videti svoga druga.

zlatan gavrilovic kovac