Sakrivam dlanove u džepu kaputa.
Usamljeni,promrzli,nikome mili.
Jesmo li došli na kraj puta?
Koplja odložili,barjake svili.
Oči u oči sa totalnim krahom.
Za nama pustoš,nema sažaljenja.
U potrazi prah za srodnim prahom.
Jednom kad’ umreš nema ozdravljenja.
Još vučem korak stazama sjete.
Bulevar uzdaha sakuplja suze.
Orlovi pali,vrane još lete.
Guje u grudima migolje se,puze.
Hladnom rukom na kamenu hladnu
krvlju svojom potpisujem pad.
U džepu kaputa skrivam dušu jadnu,
dok i s’ tobom putuju tuga,čemer,jad.
bglavac
edin.kecanovic
