"Iz snovitih dubina

penjem se spiralnim stepeništem budnosti,

šapćem:

Bože! Bože! Bože!

Ti si hrana ,i kad prekinem post svoj

noćne odvojenosti od Tebe,

kušam Te i u sebi kažem:

Bože! Bože! Bože!

Ma kuda išao, reflektor moga uma

Prema Tebi okreće se;

I u borbenom štropotu aktivnosti

moj šutljivi je poklič

Bože! Bože! Bože!

Kad oluje iskušenja glasno viču,

i kad brige zavijaju na me,

tu buku utapam u glasnom pojanju:

Bože! Bože! Bože!

Kad mi mozak snove tka

koncem sjećanja,

na toj čarobnoj tkanini utkano je:

Bože! Bože! Bože!

Svake noći u najdubljem snu

moj mir sanja i zove, O, radosti!

I radost dolazi uvijek pjevajući:

Bože! Bože! Bože!

Budan sam, jedem, radim, sanjam,spavam,

služim, meditiram, pojem, božanstveno se smijem,

a duša mi neprestano tiho pjevuši,

a nitko ne čuje je:

Bože! Bože! Bože! "