Bože,

mnogo si se nešto uozbiljio,

sa svoga trona ne silaziš,

brada ti je narasla do zemlje,

a ja bi te prvo malo povukla za nju

a onda ti rekla da je makneš,

jer, ti si razigrano vječno dijete

 Kreator i vizionar

 pokret u pokretu..

Mnogo su te postarali, ti čudni ljudi

 koje si rodio,

moj bože..

 Valjda misle da moraš biti takav

 i da se ne smiješ smijati,

 jer voliš paćenike i  raskajane grješnike

 bičevanje do krvi

 razapinjanje do krika nevjere

 LAMA SABACHTANI

  ...Moj bože

   kreirali su te

da budeš sudac i porotnik

  i da ne naplaćuješ svake subote

 nego ono-kad se nakupi dovoljno pogrešaka..

 A ja  te želim zagrliti kakvog jesi,

 zagolicati svaku tvoju božju česticu svjetla

makar me pretvorio u vihor nedohvatni,

 ma..

 Želim da se  s tobom igram skrivača

 da te tražim u gajevima i lugovima

 ronim do beskrajnih plavih dubina oceana

 i poletim izvan stratosfera

 do neke prve dohvatljive zvijezde

 dok bi se ti zagrcao od smijeha

 i otkrio mi se

 u svemu što postoji..

 Moj božiću,

  opet ćeš plakati u tamnoj štalici

  jer ćeš ponoviti svoju odiseju

koju bezbrojno puta ponavljaš

 a nikako da te  vide drugačije

 nego žrtvu

  u ime žrtve..

 Čak ne daju ni da pričaš samnom

bez posrednika i bez zidova,

 jer posvetio si samo neke

 dok neposvećeni i dalje spuštaju pogled

pred mrtvom slikom

 i strahuju od svakog svog krivog pokreta..

 I lakše im je da ostanu pognuti

 tebi staviti odgovornost na pleća

 nego poželjeti odrasti

 i obradovati te

 svakim svojim novim korakom odrastanja..

 Moj bože,

 ja te volim

 u sebi ćutim

 tvoju istinsku vatru ljubavi

  iako će drugi prezrivo i prestrašeno

odbaciti ove stihove..

 Ti reče jednom

 da nas voliš slobodne

 a sami sebi smo bez tvog pristanka

okove stavili..