Zagonetku predanog kljuca
resavam od prvoga daha
trazeci bravu vrata
koja pase mome putu
i otvara pri pomisli da je moja.
Jer boja vrata me ocarava,
iza kojih mora biti moj san
u kom bdi sudba
i ne zatvara suber nade
na salteru Svete Trojke.
Slutim resenja,
ali boje menjaju nijanse, bune.
Korozija kljuca farba dlanove
gvozdenim prahom,
sto kroz pore mili do srca
i truje zrnca radosti.
Okacen o vrpcu postojanja
krije zamrsenu istinu,
koju bih da razdresim
pre predaje strazi neba.
I shvatim zagonetku zadatka
sa bezbroj resenja
u jednom pitanju,
zasto je taj dar toliko vredan
bglavac
edin.kecanovic
