Kad bih mogla iskočiti iz sopstvenog vriska,
oči sklopit',začepiti uši.
Otrgnut se od zemaljskog stiska.
Uhvatit u zamku sve što srce guši.
Kad bih mogla zavuć' se u krošnje zelene.
Da sam ptica skrvena od ljudi.
Da ne vide i ne čuju mene.
Da ne bole ove teške grudi.
No ne mogu pobjeći od sebe,
od života što mi sreću goli.
Kad bih mogla ja umjesto tebe
da podnosim bolesti i boli...
bglavac
irida
edin.kecanovic
