Kada se dođe na ovaj Svet, na put se krene prvo u naručju.. onda stave u kolica..Onda jednoga dana postave na noge...tapšu, vesele se :)...pa se sedne na bicikl...e, od tada se počne ubrzavati... znatiželja, da se vidi gde put vodi....menjaju se prevozna sredstva,... auto, bus, avion, brod, peške..ponekada se je i na konju a bude i na magarcu :) A od svih prevoznih sredstava, najlepši je slobodan let :)..pa se vine nebu pod oblake... savladao i tu veštinu a nema krila.
Životni put vodi kroz različite pokrajine...šume, livade, snežne staze..kroz pustinju...pa onda cvetni deo, gde bi svako ostao čim duže ali oni iza opominju, da je došlo njihovo vreme i požuruju putnika. Ajd napred...i opet se pokrajine smenjuju....zaustavlja se...pa opet napred.
I tako putujući dođe se do zadnje i najteže etape. Raste i na njoj po koji cvetak...uglavnom zaboravak...a žao što nema i drugog počne saditi i veštačko cveće samo da izdrži do cilja.
Na cilju umoran od pređenog puta, putnik sklopi oči i završi putovanje... ponovo u naručju.