Žene su te koje ih rado posećuju. Pored onih svakodnevnih kupovina, često se ulazi u njih iz znatiželje. Žene su te koje prave promet :) Veliki stakleni izlozi ženama služe i da se pogledaju, pogotovo iz profila i uvuku trbuščić, poprave neki detalj na sebi :)
Nisam još ni jedanputa čula, da neko od naše bolje polovine uživa u kupovini. Možda samo kada je u pitanju tehnika i neki alati..U samouslugama hodaju korak nazad sa smrknutim licem i svaki ženin predmet stavljen u kolica ih dodatno rastuži :)
Volim male samousluge u onima u kojima za domaćinstvo ima sve. U takvim trgovinama uglavnom je žena poslovođa. Zna ona šta nam sve treba, pa tako nabavlja i izlaže robu. Videla sam i jedan natpis pred blagajnom: jeste li nešto zaboravili? podtakne na razmišljanje. Onda se ostave kolica, ili korpica, da drži red i trk po rižu....:) Najviše bih volela staru klasičnu trgovinu u kojoj je tezga delila prodavca od kupca, a iza njega svega i svašta :) No kao i u svemu vreme ide napred, toga je nestalo i privikla sam se na savremene prodavnice.
Volim majušne pekare u koju kada uđem osetim iskonski miris te tako važne namirnice. Volim apoteke, njihov miris, red tišinu....Volim i poštu, nekadašnju vezu sa svetom: pisma, paketi telefonske govornice, pored kojih su bile stolice i čekalo da telefonista uspostavi vezu i odredi kabinu...toga više nema. A bilo je lepo čekati. Danas se u svakoj sekundi može dobiti nekoga, a čar čekanja nestao. Volim knjižaru, njen karakterističan miris po papiru; knjižni antikvarijat i njen miris po prošlosti...izvući neku knjigu na slepo i prelistati. pogotovo ako je u njoj neka ručna zabeleška, pa onda razmišljam :) Biblioteku volim. Volim kiosk sa časopisima. Naravno volim slastičarnu :) trgovine sa cipelama, garderobom.
Mega markete ne volim. Sve je nekako veštački, blješti se. Staklo, veštački kamen, veštačka stabla... u njima se ne osećam dobro. Uvek osetim umor. Ne volim kada je u trgovini trgovac usiljiv.
Ne volim hotelske restorane. Istina, hrana je primamljujuća, kvalitetna, velik izbor za svakoga sa puno truda i znanja izložena, ali izostao je miris hrane. Pored toga sve je nekako na hiću. Masa ljudi mi smeta. Više volim restorančić sa kockastim čaršavom i mirisom prženog luka :) sa samo nekoliko stolova, i bez žurbe pojesti. Više volim hranu konzumirati u zatvorenom prostoru. Ne volim klasične cvećare. Tu je čovek umešao prste u prirodu. Cveću se dodaju kojekakvi veštački ukrasi i lepotu izveštaćuju. Čak ih i prskaju sa spejom. Volim cvetni deo na pijaci, buketić đurđevka uvezan končićem bez celofana i kojekakvih trakica i njegov prirodan omamni miris.
Ponekada mi je gledanje izloga, ulazak u trgovinu i neka vrste terapije. Tu i sada, za kratak čas i odvraćanje bezveznih misli.
U zadnje vreme trgovine niču kao gobe posle kiše. Njih sve više a kupovna moć sve manja.
Tu prste imaju muškarci. Zakomplicirali finansijksu situaciju. Namerno! Tristo im mušica :) Izazov nam nude, a oduzeli užitak kupovine. Pronašli nam slabu tačku i svete nam se za naše ljupke greške :)
bglavac
edin.kecanovic
