''Draga...'', govorim joj, ''...tamo napolju ljudi sada beru paradajz, grašak, čak i pamuk; ljudi i žene umiru pod suncem. Ljudi i žene umiru po tvornicama ni za što, za neku crkavicu. Čujem zvuk ljudskih života razderanih na parčiće.
Ti ne znaš koliko sreće imamo.''
Charles Bukowski