Radnici, seljaci, deca, ne tragaju za smislom života. Žive svakodnevni život, onako kako nalaže dan. Raduju se kada dođe vreme radosti, plaču kada su žalosni, probleme rešavaju kako nadolaze, ne dubioziraju.

Intelektualci, (ne svi) i oni koji u nekom periodu života počnu razmišljati o sebi, o besmislu ili smislu i krenu putem tragača, povratak na stari način života je skoro nemoguć. Čim više idu tim putem tim više ubrzavaju kako bi stigli do cilja. I taman kada misle da ga vide.. put se opet u nedogled produžava.

Život im se polako menja, u porodici i sa prijateljima. Prijatelji ili znanci polako posustaju i idu svojim putem a putnik upoznaje neke nove ljude, istomišljenike i sa njima krene tražiti ono nešto, neki novi smisao jer ga stari nije zadovoljio. Pa čita, sluša, piše, sebe krivi za sve...za prošlost, odnose sa ljudima, porodicom...razmišlja o čovekovoj svesti i o onom nesvesnom...koje kako sama reč kaže, NEsvesno je nemoguće otkriti...barem za sada...možda u budućnosti ili nikada.

Potrebno je, da čovek upozna sebe, no treba se znati zaustaviti jer takav put vodi velikoj većini u razočarenje, obzirom da se mora živeti realan život. Mali broj ljudi, koji su se osamili, žive asketski, koji ne mora da brine o porodici, egzistenciji, kojemu je dovoljna milostinja prolaznika, koji se odrekao ovozemaljskog života, može na taj način živeti.

Većina velikana, koji su pokušali otkriti u čemu je smisao je bila na koncu razočarana, nesretna...neki toliko da su sudili sami sebi.

Zaustaviti se, je jako važno...obremeniti glavu prekomernim mislima vrlo lako može da dovede do bolesti kako psihe, tako tela..

Put Vere, nije put gde nema kraja. Ići putem Vere je takođe duhovni put, isto tako upoznavanje sebe i drugih. Ne vodi u razočarenje, živi se svakodnevni realni život a kraj izvestan.

Spoznati, da od svih ovozemaljski mudrosti postoji Nadmudrost...da je u jednom momentu bila samo delić otkrivena, zahvaljujući Njegovoj Ljubavi, mora biti dovoljno, kako se ne bi trošilo vreme tražeći nečega što nema.

Predpostavka... ako posle tog realnog života, nema ništa više....ako je ovde početak i kraj, barem se ne opterećuje unapred i sretnije se živi.