Ljudski rod oduvek iznad svega ceni čvrstinu, posebno kod muškaraca. Muškarci su većvekovima muške šovinističke svinje! Cene sve što je nasilno, okrutno, ratničko; a osuđuju sve što je žensko. Upravo zbog ovoga nastaje veliki problem; sve što je lepo je žensko, a ako osuđujete žensko, tada lepota nestaje sa sveta. Tako smo se teško borili da bismo razorili lepotu. Ružnoća dominira nad lepotom, grubost se ceni više od nežnosti. Lao Ce je rekao: “Nemojte biti tvrdi kao stene, budite meki kao voda.” Ovaj način života se naziva “načinom vodenog toka”. Isto tako objašnjava: “Na kraju nežnost pobeđuje grubost. Stena će jednom nestati, samo pustite da voda pada na nju. Stena će se pretvoriti u pesak.” Ovo, naravno, ne možete odmah videti, to će potrajati, ali stena ne može uništiti vodu. Zato čovek treba da ponire dublje, da gleda duže i treba mu veća perspektiva. Mi smo svi vrlo kratkovidi, vidimo samo do određene tačke. Zbog ove kratkovidosti, stena nam izgleda vrednija od vode. Oni koji su sagledali realnost u njenoj istinskoj perspektivi večnosti, svedoče o nečemu sasvim drugačijem. Neka nežnost bude poklon.