"Oči zbore što im veli srce" (Njegoš)

Negde sam pročitala da i ako je sve slučajnost, oko je organ koji nije mogao slučajno nastati. Toliko je savršeno.

Zelene, plave, smeđe.. tužne, suzne nasmejane, iskrive..

Izdajice čovekovog raspoloženja. Ne malo puta kada neko pita: kako si? na odgovor: dobro...kažu: ma vidim ti po očima da nešto nije uredu :)

Zašto ih se ne može kontrolirati, zašto su one baš te koje odaju raspoloženje?

Invalidnost slepoća je jedna od najtežih. Večni mrak, teškoće koje su mi nezamislive..kretanje po prostoru, na ulici, bez pratnje ili psa vodiča je veoma teško. Imaju izoštrena druga čula, ali oni koji su rođeni slepi, nikada neće videti ovaj svet. :(

Jedan već odrastao čovek, koji je posle operacije, a od rođenja bio slep, progledao, posle dugo godina rehabilitacije da bi se snašao u vidnom svetu, morao je učiti kao malo dete od početka.... zažmurio, opipao, otvorio oči i tek onda znao šta je šta. Pisanje, čitanje, snalaženje u prostoru....Kada je ostajao sam, u početku vraćao se u svoj svet i žmurio. :( No uspeo je. Na pitanje šta ga je najviše iznenadilo...odgovorio je: Svetlost.

Čuvaj...kao oko u glavi, se često za neštio kaže.

Više pažnje i vremena se potroši na negu tena, ruku, frizuri...od očiju. kao da je samo po sebi razumljivo da nas moraju dobro služiti.

Specijalisti savetuju pravilnu ishranu sa puno vitamina, odmaranje, treptanje :) pravilan izbor sunčanih očala, kontrola....alternativa..priroda, zelena boja, gledanje u tekuću reku, pratiti let ptice....

 

                             

 

hvala im.