Prijateljstvo o kojem se toliko sluša, priča, piše...još uvek je nedefinirano šta stvarno znači. Gde je granica između poznanika i prijatelja?

Nisam sigurna, da li sam dobar prijatelj.  Nemam oko sebe vojsku ljudi sa kojima kontaktiram. Ne zato što nisam pristupačna, već kao i svako imam svoj krug. Neki ga imaju veći neki manji.

Čovek u tom svom krugu deli ili ne.. dobro i slabo sa drugima. U ovisnosti od karaktera, temperamenta neki su otvoreni u razgovoru neki ćutljivi. Naravno to treba poštovati, ali ne biti isključiv. (tako ja razmišljam)

Svako od tih, i oni nepoznati na ulici...baš svako, kada primeti, da je neko u opasnosti...(ajd primer :)...zaustavi rukom nekoga ako prelazi ulicu i vidi, da će ga auto pregaziti...Pa zašto se onda ustručava reći nekome kada je u pitanju njegovo pogrešno razmišljanje, delovanje (za koje se zna da je pogrešno) i vidi da je taj nezadovoljan,da će ga odvesti u još veće...zašto mu ne reći? Zašto, mu se lažno potvrđuju njegovi postupci i sa  takvim načinom ga se gura u još veće nezadovoljstvo.

Vele svako ima svoj put i mora ga proći. Ne mora. Ako je krenuo pogrešnim, treba ga zadržati, da izbegne neprijatnosti koje ga sigurno čekaju na njemu...a ne vidi. I u alternativnim metodama... u astrologiji kažu, poznavaoci, da ono što je upisano u zvezdama, da se može u nekom malom odstotku promeniti ako se zna u čemu je problem.

U svom okruženju, relativno retko ko ima za prijatelja psihologa, astrologa.....da bi sa njim razgovaralo o nekoj situaciji u koj se nađe..Uglavnom se priča  sa znancima, razmenjuju iskustva, saveti....čim duže prijateljstvo tim veće poverenje. Kada neko ispriča neku svoju "priču", a nije recept kako pravi kolače, ...ili se primeti, da se je promenio na slabije, tužan, zamišljen duže vreme... to je već znak, da je u nekoj dilemi, da ga nešto muči. U odvisnosti kakvi su slušaoci, takvo i reagovanje. Događa se...dok se ne čuje priča do konca pažljivo se sluša, a kada treba nešto i učiniti...ma ne sekiraj se, svi imamo probleme...i tu se završi..Ali događa se i da se to počne iza leđa prepričavati, dodavati i ono što se nije čulo, neki potvrđuju onima koji pričaju.. da bi što više izvukli iz njega, znajući da to nije uredu...ali nema slađe poslastice, od saznati o nekome nešto....dobri su i oni, ali imaju problemčić :) (zato imam mali broj poznanika...prijatelja)

Dogodi se... da se nešto čini a nezna da nije uredu...jer nema toga koji sve zna...samo....svi ljudi sve znaju.

Prijatelji, znanci su ti koji trebaju-moraju brinuti jedni o drugima, kada neko padne da ga se podigne, bez obzira da li on to traži ili ne. Pao nije sigurno zato što je to želeo. Hodao je "svojim" putem... kada ne vidi da ide prema provaliji, upozoriti.

Budi prijatelj i sa svojim znanjem pomozi po cenu da ćeš izgubutu prijatelja.

Budi taj koji ćeš poznaniku pokazati put iz lavirinta... koji nije tražio tvoju pomoć a vidiš da već dugo ne nađe izlaz.

bila sam u ulozi pomagača... i onoj kojoj se je pomoglo...ni u jednom ni drugom slučaju nije bilo prijateljstvo...već obično poznanstvo.

Šta je prijateljstvo?