Imam jednu malu kutijicu u kojoj držim jaslice. Kada sam ih posle blagdana pospravljala, uvek sam u tu kutijicu ostavljala i čestitku na kojoj sam ispisivala svoje želje za drugu godinu, ukrasila zvezdicima, anđelima i zalepila. Otvarala sam je tek na Svetu noć, sledeće godine. 

Većina se je tih želja ispunila, a one koje nisu  više ih nisam ispisivala. Nemam više želja za sebe, a na čestitku ispisujem ono što želim za druge, njihova imena i što znam da će ih radovati.

Njegovu volju, lepe stvari, doživljavam kao ispunjenje mojih "želja" a ono za što znam da se ne može realizirati o tome ne razmišljam, niti Ga opterećujem takvim željama.  Neko je rekao kada ne želiš ništa imaš sve! Ne mislim baš tako niti tako osećam a jednostavno sam se na neki način disciplinirala da nađem radost u onome što imam.

Jedna posebna čestitka je bila ispisana za moju dečicu, samo sa jednom željom. Čuo me je, pročitao i za to sam pred Njim iz zahvalnosti uvek na kolenima.

Ove godine će u toj čestitci biti ispisana želja za Magicus i naše druženje, virtualno prijateljstvo, dobre, korektne odnose, i da svojim delovanjem sačuvamo naš dvorac. Malo ipak Njegove pomoći trebamo za to. :))

Eto, nije bog zna kakav članak, ali uz Ljubicinu kavicu sam dobila inspiraciju za ovaj kičasti članak. :))