Ne znam šta je to zadnjih godina, urotio se čovek protiv čoveka.

Ako postoji ta zavera protiv čovečanstva, a preživeo sve ratove, odoleva nedaćama, gladi, bolestima, siromaštvu.. i što je zanimljivo sve više i više je ljudi na svetu...dosetili se da bez oružja napada čovek čoveka pa ko izdrži a izgleda efikasno.

Nepoverenje, sumnjičavost u sve i svašta, povlačenje, skrivanje osećaja,zabarikadiranje..

Glavna fora su vrata na stanovima...nekada se nije toliko zaključavalo...danas se montiraju vrata kao u švajcarskim bankama, sa nekim polugama, špijunkama sa kamerom...bez brave..i kada se otvore sigurnosni lanac.. samo toliko da se vidi jedno oko..i ni ne posluša se šta namernik želi...odmah..."ne hvala ne zanima nas"..Na privatnim kućama kamere na svakom uglu.. ograde...prozori nikada otvoreni.. klima šiba..a osećaj kao da nema nikog živog...retko ko sedi na ulickanom vrtu...vrtne garniture... ljuljaške sa tendama.. valda kao dodatni ukras :) Nema razlike u tom povlačenju u sebe između bogatih, srednjih i siromašnih.

Nekada se radovalo telefonskom zvrrr, a danas.."ma ko je sada opet?" .. da bi se to izbeglo, telefon programiran da se vidi ko zove, pa se podigne slušalica ili ne. (namerno nemam taj program na tel.) 

Izgubila se pristnost među ljudima....čini mi se u nepovrat. Što je zanimljivo svako govori o nekom drugom a sebe ne vidi. Izmišljaju se često kojekakvi izgovori, da se baš tada ne može, da ima neke obaveze, a po drugoj strani kada se razgovara o otuđivanju...svi se slažu a iskaže se, da je sve više neki strah u ljudima.

Čega se boji današnji čovek? Da će biti prevaren, iskorišćen...oko sebe ne vidim da neko sa nekim manipulira, a to nepoverenje primetim. Žele pomoći, dati...a kada trebaju da prime, onda sa nekom zadrškom. Sve manje je opuštenosti a napetost se stupnjuje.

Kada je neko raspoložen dosta puta se čuje bla bla..to je maska..kada je neko žalostan...to je i zaslužio..ne razmišljajući zašto i šta je nekoga dovelo u takvu situaciju.

Sve više pesimizma. Gde nestaje onaj hrabri Čovek za kojega ni jedna prepreka nije bila problem...prave se problemi i tamo gde nije, pa se dodaje svega i svašta, predimenzionira i širi panika. Baš na svim područjima je nepoverenje. Najtragičnije je odnos među ljudima.

Na svu sreću, nisu svi takvi..još uvek ima optimističnih ljudi.. empatičnih, bez straha sa verom da će biti bolje...vrata na njihovim kućama su takva da se jednim udarcem noge mogu otvoriti :)...negde između tog straha i hrabrosti sam....oće reći delimično podležem :) e!

nova vrata neću montirati..opasnosti nema više :)