Dinaja,

niti sam izučena, niti sposobna niti obrazovana, da bih nekome mogla deliti savete, niti mi je to namera. No moja ljubav do čoveka me obavezuje, da ono malo što znam, a naravno ne mora biti i ispravno, prenesem drugome. Znam, to je nevešto, ali je dobronamerno i od svega najvažnije iz srca.

Svesna sam svojega znanja i ne znanja. I onda ono malo znanja što imam i što mislim da je ispravno, imam potrebu izreći, bez obzira da li razgovaram sa detetom ili dr.znanosti. (svi ljudi sve znaju)

Dinaja, kako god ovo shvatila, nije mi toliko važno koliko mi je važno da iskažem moje mišljenje, jer pametni ljudi su me naučili, da ako je iskazano iskreno i sa željom nekome pomoći, nema razloga da me je strah, niti je važna reakcija.

Dinaja, ne odlaz. Ostani. Imaš krizu, jer tvoje reči da ćeš "ubiti" Dinaju su me duboko dotaknule.

Dinaju ne smeš "ubiti", niti je možeš. Trebaš je prigrliti, pružiti joj sve najbolje. Ne muči je više ni vasionama, ni treptajima ni naukom. Odmori je malo. "Dinaji" treba odmor. "Dinaji" treba jednostavnost. Sva mudrost je u "jednostavnosti" i umirenom životu. Predpostavljam da si u periodu, kada je za ženu i najteži. To je neakako polovica puta, kada se događaju prirodni procesi u životu čoveka. Na žalost, u tom periodu, razbolevamo, umiru nam roditelji, umiru znanci, iznenade nas sentimentalni razlozi, i u svemu tome se ponekada izgubi i čini nešto što nije niti u karakteru niti želja već nešto strano našem biću.

Ni nauka, ni alternativa ne mogu pomoći, ako sami sebe ne uzmemo u zagrljaj.

Puno je ljudi koji se bave alternativom i pomažu drugima. Nije mi jasno, kako onda ako se dobro razumeju i dokažu nekome da je na pogrešnom putu, da  napada, kritikuje, izaziva, pravi pometnju, (ovo je sve uslovno rečeno) kako onda da istim takvim načinom to dokazuju drugoj strani?

Zar ne bi trebalo? nekome dokazati da nije u pravu, argumentirati mu, i svojim znanjem i onim zbog čega se bavi sa ljudima, a to je da im pomaže, mirno pokazati ispravan put i zaključiti. prestati sa prepucavanjem, jer ako nastavi znači da nije u sebi pobedio onoga vražička, koji imamo baš svi i zbog kojega smo se uputili u učenje i pomaganje drugima.

Dinaja, bez obzira na tvoje ubeđenje, najlakši put, za dalje je da se izviniš. To mora biti iskreno i iz srca, jer samo onda se čovek oslobodi grča. A to se postigne, ako čovek sam sebi prizna i oprosti.

Ljudski je grešiti, a isto tako dokazujemo svoju ljudskost i ljubav do drugoga, ako priznamo svoje greške.

Razmisli još jedanputa o svemu. Možda te je neko i izmanipulirao?

Eto, toliko, moje namere ovim pisanjem su iskrene, ljubeće. A kako ćeš ti ovo razumeti?

Nadam se onako, kako sam ih i uputila. Dobronamerno, bez ikakvih namera da nekome diktiram šta treba i kako da se ponaša.

Dinaja, ostani i ne menjaj svoje ime.

Pozdrav od Srca.