Čari Medvednika

 (foto: LjR)

Ilustrovana politika objavila je nedavno tekst o Medvedniku, jednoj od planina u lancu oko Valjeva. Ovom prilikom podsećamo i na upozorenja ekologa o opasnostima koje prete eko sistemu Medvednika i drugih planina Valjevskog kraja.

Taj deo zapadne Srbije zaista je čaroban. Namerniku je dovoljan i jedan dan pa da shvati u kakav je raj stigao. A ko ima vremena, ali i kondicije, pa se zaputi u istraživanje i razgledanje ovih gora, nauživaće se u bukvalnom smislu reči. Jer, Valjevske planine, i pored upornosti planinara i ljubitelja prirode, i dalje čuvaju po neku malu tajnu. Neki neistraženi biser.

Pripadaju grupi severoistočnih dinarskih planina, a najviša među njima je Povlen sa 1347 metara. Sledi ga Medvednik (1244), pa Maljen (1104), Ravna gora (950) i Rajac (864). Svaki od ovih vrhova ima svoju priču, a pošto je naša poslednja poseta bila Medvedniku, ovo će da bude kratka storija o ovoj planini.

Kada se putem od Valjeva krene u susret ovoj planini i kada sa prvog platoa može prvi put da se vidi vrh, onda je jesno otkud ime. Bar tako kažu domaćini koji su ''Ilustrovanoj Politici'' tog dana pravili društvo. Dakle, Medvednik podseća na medveda. Medvednik se, inače, nalazi u središtu velikog planinskog venca što, od Drine na zapadu preko Gučeva, Bornje, Jagodnje, Povlena, Maljena sa Divčibarama, završava na istoku Rajcem i Suvoborom. Onda domaćini daju još podataka-ukupna površina Medvednika od prevoja Proslop iznad varošice Pecka do sela Jovanje i prilaza Valjevu je 367 kvadratnih kilometara.

Tek kada se uđe u srce planine, može da se vidi njeno bogatstvo. Kada se oči zasite zelenila, pluća počinju mozgu da šalju informaciju o tome kakav vazduh ulazi u njih. A kada umorne noge zatraže pauzu, treba se zaustaviti kraj nekog od brojnih izvora. Planina obiluje vodom, a ovde je i razvođe slivova reke Kolubare i Drine. Na istoku izviru Obnica i Jablanica, sastavnice Kolubare. Na severnim padinama je izvor Jadra, koji se uliva u Drinu.

(Foto: LjR)

Opet ko ima vremena, volje i kondicije, treba da stigne i do rečice Zavošnice za koju domaćini kažu da je posebna jer uzima vodu iz jednog sliva i šalje u drugi. Oni koji mogu, treba obavezno da je isprate do ušća. Tura jeste malo duža, ali klisure, vodopadi, brzaci zaustavljaju dah i ostaju za sva vremena u sećanju. Juri Zavošnica padinom Medvednika sve dok se kod Zelenog vira ne ulije u Ljuboviđu, pritoku Drine.

A, tek proplanci i livade. Lekovitog bilja na pretek, pečuraka takođe. Ptica pevačica gotovo na svakom drvetu ili žbunu. Taj cvrkutavi orkestar od rane zore do sumraka ne pravi pauzu.

To je priroda. Ko hoće i malo istorije, treba da ode u posetu predivnom i nadasve vrednom manastiru Pustinja, podignutom u 14. stoleću. Nalazi se nedaleko od centra sela Poćute na ulazu u Pustinjsku klisuru. Ovo sveto mesto, nesagledivo sa puta i reke, zaklonjeno strmim, šumovitim padinama planine Orlovače, sa severne, i Bele stene, sa južne, strane u potpunosti je opravdalo ime koje mu je dato. Pustinja.

Autor: O. RADULOVIĆ

***

Od početka godine na Medvedniku je isečeno 4.000 kubika stabala, a u celoj prošloj godini 3.800, tvrde u „Eko-centru Medvednik“ u Valjevu, piše Blic. Uništavanje šumskog ekosistema narušilo je floru i faunu planine, navode u ovom udruženju.