Jučer sam bila na moru nakon dugooooo vremena, nešto nisam mogla odoliti lipoti dana i sunca. Zbrisala sam ranije s posla nabacila kupaći na sebe i odjurila kao da će mi more pobići. A  na moru sve domaći svit, starci i babe, dice nigdi oni jadni već griju školske klupe. A i sunce je bilo bablje baš primjereno za babe i mene. Malo dalje od mene sjedila je stara i odana kupačica baba Milica ( 70 g, ) ta se valjda kupa do 12. mjeseca, nisam vidila vjerniju i odaniju kupačicu od nje. Čim me ugledala viknula je, a di si ti, nema te, ajde skači u more malo je prohladno al čim zaplivaš……bla bla…... Je, kako da ne, mislim se ja, njoj je uvik toplo, ali kad sad govori da je prohladno onda to znači samo jedno…..ledara živa. Nabacim joj kiseli osmijeh da ne vidi kukavički i krenem prema moru. Močim najprije nožni palac da se povežem sa cijelim svijetom i zaključim da će povezivanje biti gadno…….brrrrrrrrr…..bem ti…..led……mrzli mraz……i onda začujem babu Milicu, jelda da je dobro, malo friško al tako treba…..ma……htjela sam joj reći, ne treba biti tako,al…..tko će sve govoriti…i krenem dalje, mazohistički i iz nekog  meni nepoznatog razloga odlučila sam samu sebe kazniti sa ovom hladnom avanturom……samo da pređem pupak…..pupak je kritična točka na tijelu…..čim more preplavi njega sve drugo je lako…..udahnem zrak i ne dišem više, tako mi se činilo lakše i kao da ovo tijelo nije moje nego nečije tuđe ….bacim se u more………………….i

………i prije sam bila vanka nego unutra, bacila se na šugaman i ispružila se ko gušterica na suncu. Čim sam došla sebi osmotrila sam prirodu i ljude oko sebe.

Gledam po plićaku plutaju male ribice a onda naiđu velike pa među malima nastaje tutanj,  gledam dalje, hrpica trave hoda po dnu?.......ma što je to?......rak, preobučen u travu, ma gle ti lukavca mimikričavog, tako vreba plijen….cccc…..a onda sam bacila oko na ljudstvo oko mene.

Muško-ženska grupa kartaša se nadmudrivala i beštimala tako da vam taj bogati dalmatinski rječnik nisam u stanju prepričati, žena kraj mene buljila je odsutno u more i pisala pismo?.....pjesmu?.......a baba Milica digla noge na veliki kamen i odjednom taman kad sam se lipo ugrijala i prepustila se milovanju sunca…..hm….ne znam da li ću vam sad pokvariti ovaj idiličan opis kupanja ali…..baba Milica je uz glasan tutanj ispustila vjetar iz sebe…….sve je stalo……nevjerica……i čuđenje…. svima nam je  bilo neugodno osim babi, ona se pravila da to nije bila ona. I kaže meni žena koja je romantično pisala pismo?pjesmu?.....ma jel to baba prd….:))))))))….al nije prošlo par sekundi a baba ispustila još jednoga, još jačega……ej……dupla doza, to se nije dalo izdržati…….:DDDDDDDDD…..cijela plaža je odzvanjala od smijeha…….i još se smijem….:))))….a baba mirna ko špricer…..okrenuta leđima i dalje se pravila da to nije ona.........prava pokerašica. …..hm…….:))))....a ako se se po jutru dan poznaje, danas ću ponoviti ovu avanturu, ipak nadam se bez babamiličinih uznemirenih crijeva......