Ako je istina da sve što nam se događa je naša krivica ….ako je istina da onaj koji nas ograničava to radi iz sebičnosti, straha, ljubomore ….

znači da sam stvarno toliko glupa kad se spremam na sukob s onima koji su u ime „napretka“ bez ikakvih dozvola i dopuštenja fizički razorili moj dom.

Znam da idem u boj s rogatima…znam da se protiv rogatih ne mogu bosti …znam da ću bitku izgubit …. odnosno da ću je dobit za 20 godina… i vjerojatno će mi malo i živci nastradat… jer se samo Neron smijao … a ja nisam toliko luda (još :-) …

Ali ne znam zašto bi se prepustila bez borbe? Ako je sve što mi se događa moja krivica jer su svi očekivali da ću reć: Ma nema problema! …jer su svi mislili da sam „dobra žena“ koja se neće pobunit …da li sam kriva što sam dobra? …ili sam jednostavno kriva što sam živa?

Odakle ikome pravo da grubo  fizički, psihički ili financijski zadire u tuđe živote …čime sam ja "privukla" te ljude na sebe?....veselošću? lakoćom življenja? dobronamjernošću?..... i sad bi ja trebala pognut glavu i kazat: „previše izgubljenih živaca za nikakvu vrijednost. Neka Vam bude kako god vi hoćete!“

Kriva sam za sve što će mi se dogodit nakon toga ....jer ko će pametan s budalama ratovat?

E pa ja!

...i što bi ja sad trebala mislit i pametno smislit??? nemam pojma....

….ma kvraguc sve! ….trebam hitno udomitelja, odgajatelja, psihologa i dobrog sponzora!

ako se isti ne pojavi jako brzo….uzet ću upaljač u ruke i upalit muziku iz laptopa :-))))